Скоро сви људи понекад размишљају наглас, мумлају себи у браду док покушавају да направе неки план у глави, а појединци воде чак прави монолог. Да ли је то нормална појава? Ево шта кажу научници.
Ваш унутарњи монолог може изгледати као разговор који водите наглас.
Многа животна питања најчешће су ствар перцепције. Је ли небо које посматрамо свима исте нијансе плаве боје као што је и нама? Јесу ли животи људи којима смо окружени заиста толико испуњени и комплексни као наши?
То су дубока питања која немају дефинитиван одговор. Код неких људи, унутрашње мисли имају облик језика, док код других доминирају невербални знакови.
Стручњаци се слажу да немају сви људи унутрашње монологе. Психолог Русселл Т. Хурлбурт написао је у часопису Псyцхологy Тодаy да је унутарњи монолог "робустан феномен", али није универзалан.
- Уверен сам да постоје индивидуалне разлике. Неки људи много разговарају сами са собом, а неки људи никада или само повремено - каже Хурлбурт.
Већина људи се налази између линије вербалног и визуалног размишљања, при чему се ова два типа мисли често преплићу.
Истраживачи с Одсека за психологију на Харварду открили су да визуално размишљање подстиче одређену количину вербалних мисли и обрнуто. Такође, открили су да су мисли у облику реченица углавном повезане с будућношћу, док су мисли у облику слике више везане за садашњи тренутак, пише Клиx.ба.
Занимљиво је да људи чак и не разматрају други начин размишљања осим сопственог. Може се чинити да људи који за живот зарађују писањем - размишљају речима, али то не мора бити правило.
Истраживачи се слажу да не постоји супериорнији и бољи начин размишљања. Свако треба да примењује онај који је њему прихватљивији и природнији.
