Проток времена може бити линеаран, али ток људског старења није.
Уместо постепене транзиције, ваш живот клизи кроз брзи раст детињства, достиже врхунац у раном одраслом добу, па све до убрзања старења како деценије одмичу. Сада је нова студија идентификовала прекретницу у којој се то убрзање обично дешава: око 50. године.
Након овог времена, путања којом ваша ткива и органи старе је стрмија него у претходним деценијама, према студији протеина у људским телима у широком распону одраслих узраста – а ваше вене су међу онима које најбрже пропадају.
специфичне протеинске сатове старења и окарактерисали путање старења на нивоу органа. Временска анализа открила је инфлексију старења око 50. године, при чему су крвни судови ткиво које рано стари и изразито је подложно том процесу“, пише тим који предводе научници из Кинеске академије наука.
Људи имају изузетно дуг животни век у поређењу са већином других сисара, али то долази са одређеном ценом. Једна је слабљење функције органа, што доводи до повећања ризика од хроничних болести како године пролазе.
Немамо баш добро разумевање образаца старења у појединачним органима, па су стручњаци истраживали како се протеини у различитим ткивима мењају током времена. Прикупили су узорке ткива од укупно 76 донора органа старости између 14 и 68 година који су умрли од случајне трауматске повреде мозга.
Ови узорци обухватили су седам телесних система: кардиоваскуларни (срце и аорта), дигестивни (јетра, панкреас и црева), имуни (слезина и лимфни чвор), ендокрини (надбубрежна жлезда и бела масна ћелија), респираторни (плућа), кожни и мишићно-скелетни (мишићи). Такође су узели узорке крви.
Тим је направио каталог протеина пронађених у овим системима, пажљиво бележећи како су се њихови нивои мењали са повећањем старости донора. Истраживачи су упоредили налазе са базом података о болестима и њиховим повезаним генима и открили да се експресија 48 протеина повезаних са болестима повећава са годинама.
То је укључивало кардиоваскуларна стања, фиброзу ткива, масну болест јетре и туморе повезане са јетром.
Најизраженије промене догодиле су се између 45. и 55. године, открили су истраживачи. Управо у овом тренутку многа ткива пролазе кроз значајно протеомско мењање, а најизраженије промене се јављају у аорти – што показује јаку подложност старењу. Панкреас и слезина су такође показали трајне промене.
Да би тестирали своје налазе, истраживачи су изоловали протеин повезан са старењем у аортама мишева и убризгали га младим мишевима како би посматрали резултате. Животиње третиране протеином имале су смањене физичке перформансе, смањену снагу стиска, мању издржљивост и слабију равнотежу и координацију у поређењу са нетретираним мишевима. Такође су имали изражене маркере васкуларног старења.
Претходни рад других истраживача показао је још два врхунца у старењу, око 44. године, и поново око 60. године. Нови резултат сугерише да је људско старење компликован, корак по корак процес који укључује различите системе. Утврђивање како ће старење утицати на одређене делове тела у одређеним временима могло би помоћи у развоју медицинских интервенција које би олакшале тај процес.
- Наша студија је спремна да изгради свеобухватни вишеткивни протеомски атлас који обухвата 50 година целог процеса старења код људи, разјашњавајући механизме који стоје иза неравнотеже протеостазе у остарелим органима и откривајући и универзалне и специфичне обрасце старења за ткиво - пишу истраживачи.
- Ови увиди могу олакшати развој циљаних интервенција за старење и болести повезане са старењем, отварајући пут побољшању здравља старијих особа - додају кинески научници.
(РТС)
