Није свачији пут до мишићавог тела једнако лак. Такође, како старимо
Раст се остварује када ћелије у мишићу производе или синтетишу нове протеине брже него што се стари протеини разграђују. Напетост која настаје приликом дизања тегова и других облика отпорног тренинга покреће тај процес синтезе. Оштећење мишића које се јавља током вежбања и доводи до упале или бола такође може покренути раст, пише Лајв Сајас.
Уколико нисте навикнути на тренинг или ако вежбате превише интензивно, може доћи до прекомерног оштећења мишића.
У тим случајевима, велики део протеинске синтезе током опоравка користи се за поправку оштећених мишићних влакана и смањење упале, уместо за прави раст мишића.
Гени играју битну улогу
Зашто неки људи тешко виде резултате, чак и када уносе протеине и вредно тренирају? Зато што је раст мишића делимично под контролом генетике.
Свака особа има различит однос између две врсте мишићних влакана, прилагођених различитим врстама вежби. Тај однос између влакана је углавном генетски предодређен, мада може се делимично променити. Фокусирање на тренинг снаге доводи до промена, али су оне локалне и усмерене су на мишиће које заиста тренирате.
Такође, рибозоми - молекуларне "машине" које синтетишу протеине - недавно су идентификовани као још један могући генетски фактор у изградњи мишића. Због генетских разлика, људи имају различит тип и број рибозома, што може утицати на брзину синтезе протеина.
Пол и хормони
Разлике између полова такође утичу на раст мишића. Тестостерон, "мушки" хормон, повећава синтезу протеина и активира одређене ћелије. Веће вредности тестостерона код мушкараца током пубертета објашњавају зашто они обично имају више мишићне масе у поређењу са женама. Међутим, када се одрасли мушкарци и жене подвргну истом програму тренинга, напредак у односу на телесну величину је приближно исти, јер привремени пораст тестостерона изазван вежбањем нема велики утицај на мишићни раст, објашњавају стручњаци, пише Лајв Сајанс.
(РТ)
