Nije svačiji put do mišićavog tela jednako lak. Takođe, kako starimo
Rast se ostvaruje kada ćelije u mišiću proizvode ili sintetišu nove proteine brže nego što se stari proteini razgrađuju. Napetost koja nastaje prilikom dizanja tegova i drugih oblika otpornog treninga pokreće taj proces sinteze. Oštećenje mišića koje se javlja tokom vežbanja i dovodi do upale ili bola takođe može pokrenuti rast, piše Lajv Sajas.
Ukoliko niste naviknuti na trening ili ako vežbate previše intenzivno, može doći do prekomernog oštećenja mišića.
U tim slučajevima, veliki deo proteinske sinteze tokom oporavka koristi se za popravku oštećenih mišićnih vlakana i smanjenje upale, umesto za pravi rast mišića.
Geni igraju bitnu ulogu
Zašto neki ljudi teško vide rezultate, čak i kada unose proteine i vredno treniraju? Zato što je rast mišića delimično pod kontrolom genetike.
Svaka osoba ima različit odnos između dve vrste mišićnih vlakana, prilagođenih različitim vrstama vežbi. Taj odnos između vlakana je uglavnom genetski predodređen, mada može se delimično promeniti. Fokusiranje na trening snage dovodi do promena, ali su one lokalne i usmerene su na mišiće koje zaista trenirate.
Takođe, ribozomi - molekularne "mašine" koje sintetišu proteine - nedavno su identifikovani kao još jedan mogući genetski faktor u izgradnji mišića. Zbog genetskih razlika, ljudi imaju različit tip i broj ribozoma, što može uticati na brzinu sinteze proteina.
Pol i hormoni
Razlike između polova takođe utiču na rast mišića. Testosteron, "muški" hormon, povećava sintezu proteina i aktivira određene ćelije. Veće vrednosti testosterona kod muškaraca tokom puberteta objašnjavaju zašto oni obično imaju više mišićne mase u poređenju sa ženama. Međutim, kada se odrasli muškarci i žene podvrgnu istom programu treninga, napredak u odnosu na telesnu veličinu je približno isti, jer privremeni porast testosterona izazvan vežbanjem nema veliki uticaj na mišićni rast, objašnjavaju stručnjaci, piše Lajv Sajans.
(RT)
