Већина одраслих особа не би требало да уноси више од 2.300 милиграма натријума дневно, што одговара једној кашичици соли.
Многи људи, међутим, знатно премашују ту границу и тиме повећавају ризик од развоја срчаних болести. Натријум је кључан за рад мишића и нерава, али се вишак често додаје прерађеној храни и јелима у ресторанима, па кување код куће остаје најпоузданији начин контроле уноса, пише Хеалтх.цом.
Иако се појмови "со" и "натријум" често користе као синоними, међу њима постоји разлика. Натријум је минерал који се природно налази у неким намирницама и један је од састојака соли, а додаје се и већини прерађених производа.
Неопходан је за неколико важних телесних функција. Омогућава правилан рад мишића и нерава, регулише осетљиву равнотежу течности у организму, помаже у одржавању одговарајуће количине крви и одржава нормалан крвни притисак.
Ризици прекомерног уноса
Једна кашичица соли садржи око 2.300 милиграма натријума, што је препоручена дневна граница. За особе са хипертензијом, односно високим крвним притиском, та граница је још нижа и износи 1.500 милиграма дневно.
Подаци показују да око 90 одсто популације старије од две године уноси више натријума него што је препоручено, док просечан дневни унос износи више од 3.400 милиграма.
Главни проблем са вишком натријума јесте то што подстиче тело да задржава течност. То доводи до повећања крвног притиска, чиме се повећава и ризик од стања опасних по живот, укључујући хронично висок крвни притисак, оштећење бубрега, болести срца, срчани и мождани удар.
Расправа о ниском уносу натријума
Постоје тврдње да исхрана са веома ниским уделом натријума може бити штетна, али то је и даље предмет научних расправа.
Нека истраживања указују на то да особе које уносе мање од 3.000 милиграма натријума дневно могу имати већи ризик од срчаног или можданог удара, као и срчане инсуфицијенције, у поређењу са онима који уносе између 3.000 и 6.000 милиграма.
Упркос томе, Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) и Америчко удружење за срце (АХА) остају при тренутним препорукама због доказаних ризика високог уноса натријума.
У неким ситуацијама организму може бити потребно више натријума него што налажу опште препоруке. То се догађа код појачаног знојења, дуготрајног и интензивног вежбања или код одређених болести бубрега, попут Бартеровог синдрома. У тим случајевима обавезно треба разговарати са лекаром.
Већи унос натријума може препоручити и лекар на основу конкретног здравственог стања.
Већа је вероватноћа да спадате у групу којој се саветује смањење уноса натријума уколико сте старији од 50 година или имате дијабетес, висок крвни притисак, проблеме са бубрезима или хроничну болест бубрега.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
