· · Коментара: 0

Позната лекарка открива како спречити остеопорозу: Најбоља превенција против "тихе болести" која дуго тиња у организму

Најбитнија је превентива, како не би дошло до болних прелома

1649679857_drradmilanakraju.jpg
доц. др Радмила Матијевић

Остеопороза се назива „тиха болест“ јер врло често особе не примете никакве промене, све до тренутка док се кост не сломи. Истина је, међутим, да су наше кости много пре тога постепено губиле чврстоћу и густину. О томе да ли је, и на који начин могуће заштитити кости и сачувати их од прелома разговарамо са доц. др Радмилом Матијевић, шефом Кабинета за физикалну медицину и рехабилитацију Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију у Универзитетском клиничком Центру Војводине у коме се годишње уради преко 1000 ДXА прегледа.

Од малена су нас учили да је калцијум важан за здравље костију. Међутим, све чешће слушамо о томе да још неки витамини дају костима чврстину и чине их отпорним на преломе. Да ли је то заиста тако?

Да би ниво калцијума у крви био адекватан, неопходна је и довољна количина витамина Д јер он утиче на преузимање калцијума и фосфора унетог путем исхране.

Витамин сунца, како се често описује, има улогу у превенцији депресије, модулира имуни одговор, утиче на ниво шећера у крви, помаже нормално функционисање мишића а неопходан је за здравље костију. Недостатак витамина Д код деце доводи до појаве рахитиса а код одраслих до смањеног квалитета кости, остеопорозе и остеопоротичних прелома, каже др Матијевић.

Која је улога витамина К2?

Давне 1939. године, светски путник, стоматолог по професији, др. Wестон А. Прице се запитао ко су најздравији људи на планети. Одговор је дао у својој књизи, описавши до тада неоткривени витамин. У свом раду Прајс је претпоставио да овај витамин недостаје у исхрани западних култура, те да због тога, у поређењу са становницима Јапана или Абориџинима на пример, особе беле расе знатно чешће обољевају од неких болести.

Фото: Промо

Недуго потом, већ 1934. године Нобелова награда је додељена двојици научника за откриће и хемијску структуру тог витамина, који је назван витамин К.

Постоје две варијанте овог витамина, К1 и К2.

Донедавно, често превиђен од опште јавности али и од стране медицинских стручњака, витамин К2 је тек у овом веку добио на значају, када је детаљније објашњена његова невероватна улога у очувању здравља костију и кардиоваскуларног система. Нашем телу је потребан калцијум, да би нам кости биле здраве и што отпорније на преломе, каже др Матијевић. Витамин Д3 помаже да се калцијум из црева преузме и нађе у крвотоку, а затим витамин К2 помаже да се смањи ниво калцијума у меким ткивима, спречавајући његово таложење у крвним судовима и бубрезима, а истовремно активира протеин који омогућава бољу уградњу калцијума у кости и зубе.

Оба ова витамина се налазе у прехрамбеним намерницама, али као што је то др Прајс тачно приметио још пре скоро 100 година, нема их у довољној количини у нашој исхрани. С обзиром на то да већи део дана проводимо у седећем положају, да се недовољно бавимо физичком активношћу и превише времена проводимо у затвореном простору, без обрира што живимо на Сунцем окупаној географској ширини, врло често патимо од недостатка витамина Д, те је због тога суплементација витамином Д неопходна.

Синергистички ефекат витамина К2 и Д3 није само пуко збрајање њихових појединачних ефеката, наводи др Матијевић. Адекватним дозирањем оба витамина постиже се да се калцијум преузет из црева не таложи у крвним судовима изазивајући атеросклерозу, него да се допреми до костију где је неопходан чинилац коштане густине.

Нажалост, много људи зна колико погубан прелом кука може бити не само по појединца који га задобије, него и по чланове његове породице, али и ширу друштвену заједницу. Чак 75% ових пацијената никад више не буде самостално у обављању активности свакодневног живота. Многи падну на терет члановима породице, а неки морају бити смештени и у домове за негу.

Зато је битно на време учинити све што је до нас, да до остеопоротичних прелома и не дође, односно, како наш народ лепо каже - боље спречити него лечити, истиче на крају разговора доц. др Радмила Матијевић.

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.