· · Коментари: 0

У свету је двоструко више оних који су напети и под стресом: Да ли сте и ви међу њима?

Свако ко живи и ради у условима појачаног психичког стреса, кратких рокова, бројних обавеза, ко у дужем или краћем периоду наилази на потешкоће у свакодневном функционисању – умор, исцрпљеност, пад енергије, расположења, несаница, преоптерећеност, напетост и анксиозност може бити кандидат за неки од природних третмана или психотерапију – објашњава др Горица Ђокић, еxперт у области неуропсихофармакологије.

1666945442_d0666e955ecadc78f2a5c6ca109e5d2f4f7c88b8.jpg
Фото: Профимедиа

На “ивици сте”, под стресом, забринути, нерасположени, мислите да ће се десити нешто лоше. Раздражљиви сте, напети, не можете да се опустите, имате страхове, лоше спавате и сан Вас не одмара. Лошу концентрацију прати и слабо памћење, нисте ефикасни као некада. Узбуђујете се због ситница, осећате се преоптерећено, уморно, исцрпљени сте, фали вам енергија и имате обиље телесних сметњи (мишићи су вам напети, срце вам се узлупа, имате осећај тежине у грудима…). Нисте погрешили, оно што описујете узроковано је стресом. Стрес изазива стање психичке патње-дистрес, који се најчешће испољава у виду анксиозних и депресивних симптома.

Фото: промо

Цовид 19, болест и/или смрт блиске особе, пословни и финансијски проблеми, лични и партнерски проблеми, усамљеност, су према резултатима ЦоВ2Соул студије на националном репрезентативном узорку, најугрожавајући стресори (овоме треба додати и ратове).

Анксиозност је део нормалних реакција особе у случају опасности или претње опасности и представља део „бори се или побегни“ адаптације ка преживљавању.

За разлику од тога, анксиозни поремећај представља изражену, неконтролисану и често ирационалну забринутост која омета свакодневно функционисање. Сами симптоми могу бити лакши, умерени и тежи, а лечење према нашем водичу подразумева да се за лакше и делимично умерене симптоме анксиозности могу користити дијететски суплементи са или без психотерапије, а за теже симптоме, лекови са или без психотерапије.

Учесталост анксиозности у свету је била између 5,1 % и 11,9% и најчешће је дуплирана у последње две године. Међутим клиничка слика анксиозности се у многоме преклапа или обогаћује са клиничком других психијатријских поремећаја најчешће са депресивним поремећајем, паничним поремећајем, социјалном анксиозношћу, посттрауматским стресним поремећајем и поремећајем прилагођавања, као и алкохолизмом и злоупотебом психоактивних супстанци.

Када стресно стање дуго траје,може доћи до настанка психосоматских болести које представљају телесна обољења изазвана психичким узроцима. У ове болести убрајамо: повишен крвни притисак, астму, хипертиреозу, чир желуца, иритабилни колон, улцерозни колитис, псоријазу, витилиго, алопецију ареату, шећерну болест, инфаркт срца, па и аутоимуне и малигне болести…

Осим анксиозности, психичка патња узрокована стресом се испољава и у виду депресивног поремећаја који карактерише снижено расположење удружено са веома ниским степеном самопоштовања и губитком задовољства или интересовања за људе, ствари и догађаје који су особу раније чинили срећном. Приметили сте да се неки од ових симптома понављају код анксиозности и код депресивности и ја често волим да кажем “нема депресивности без анксиозних симптома, и нема анксиозности без депресивних симптома”.

Сматра се да 15% особа током живота има депресивну епизоду, али много особа са депресијом има понављану или хроничну депресивност која представља озбиљну и онеспособљавајућу болест. Депресивни симптоми, као и анксиозни могу бити лакши, умерени и тежи, а лечење према нашем водичу подразумева да се за лакше симптоме депресивности могу узети помоћна лековита средства са или без психотерапије, а за умерене и теже симптоме, лекови са или без психотерапије.

Др Горица Ђокић

Третман помоћним лековитим средствима оправдан је код благих и евентуално умерених симптома анксиозности и депресивности. Потенцијални кандидат је свако ко живи и ради у условима појачаног психичког стреса, кратких  рокова, бројних обавеза, ко у дужем или краћем периоду наилази на потешкоће у свакодневном функционисању – осећа умор, исцрпљеност, пад енергије, расположења, несаницу, доживљава преоптерећеност, напетост и анксиозност.

Према светској бази података и Националном водичу добре клиничке праксе,S-adenozil L-metionin (SAMe) је препоручен за третман благих и умерених симптома депресије, али и анксиозности. То је потпуно природна супстанца већ присутна у организму, важна у реакцијама синтезе неуротрансмитера, која уз умерену физичку активност, релаксационе технике, магнезијум, сунчање и/или узимање витамина Д3 помаже, без поспаности и стварања зависности. У клиничкој студији коју смо радили, код пацијената који су користили САМе у комбинацији са комплексом Б витамина ( Tensilen®) након 3 месеца узимања показано је двоструко смањење симптома, без нежељених дејстава¹. Особе које узимају САМе имају и значајно боље резултате на тестовима концентрације, пажње и памћења”.

И на крају, како смањити утицај стреса? Једите и пијте уравнотежено, вежбајте редовно у складу са вашим физичким могућностима и обавезно на ваздуху, вежбајте технике опуштања, смањите окидаче стреса (не гледајте вести, оставите времена за себе, поставите приоритете…), научите да кажете НЕ, узмите кућног љубимца…

Др сц мед Горица Ђокић

Спец. неурологије, експертска област неуропсихофармакологија

Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.