Лубеница и диња су међу омиљенијим летњим намирницама, а многи их се одричу због природних шећера које садрже.
Ипак, оне могу да се уклопе у уравнотежену исхрану, чак и ону којој је циљ одржавање стабилног нивоа шећера у крви.
Осим што освежавају током врућих дана, обилују водом, витаминима и антиоксидансима, а због релативно малог удела угљених хидрата у порцији имају низак гликемијски учинак.
Међутим, намеће се питање - постоји ли ипак разлика између лубенице и диње када је реч о шећеру у крви? Према стручњацима, једна од њих има малу предност, али разлика није толико велика колико се често мисли, пише ЕатингWелл.
Како лубеница делује на шећер у крви?
Лубеница садржи природне шећере и угљене хидрате који се брзо разграђују у организму, због чега може довести до пораста нивоа глукозе у крви. Ипак, њен састав је важан за разумевање укупног учинка.
Једна шољица исечене лубенице састоји се од око 91 одсто воде и садржи приближно 11 грама угљених хидрата. Због тога, иако има висок гликемијски индекс (ГИ), који показује колико брзо нека намирница може да повиси шећер у крви, њено гликемијско оптерећење (ГЛ) остаје ниско јер узима у обзир и количину угљених хидрата коју заправо поједемо.
Другим речима, лубеница може брзо да утиче на шећер ако се посматра само ГИ, али у уобичајеној порцији њен укупни учинак је прилично мален.
Осим тога, лубеница је богата ликопеном - антиоксидансом који јој даје препознатљиву црвену боју. Једна шољица садржи око 6.890 микрограма ликопена. Нека истраживања сугеришу да би већи унос тог једињења могао да буде повезан с бољом регулацијом шећера наташте и повољнијим вредностима хемоглобина А1ц код особа с дијабетесом.
Научници још истражују тачне механизме, али претпоставља се да ликопен може да има улогу у смањењу упалних процеса и побољшању осетљивости на инсулин.
Диња и њен утицај на глукозу
Ни диња није без природних шећера, али њен састав такође иде у прилог стабилнијем порасту шећера у крви. Једна шољица насечене диње садржи око 93 одсто воде, приближно 12 грама угљених хидрата и око 1,5 грама влакана.
Управо влакна могу да успоре пробаву и помогну да се глукоза поступније отпушта у крвоток. Иако диња има средњи гликемијски индекс, због велике количине воде и релативно мале количине угљених хидрата у порцији њено гликемијско оптерећење је ниско.
Диња је такође одличан извор витамина Ц. Једна шољица осигурава око 57 милиграма тог витамина, односно више од половине препорученог дневног уноса за одрасле. Истраживања показују да је довољан унос витамина Ц повезан с бољим вредностима хемоглобина А1ц и здравијим метаболизмом глукозе, иако сам витамин Ц није лек нити директно снижава шећер у крви.
Да ли је боља лубеница или диња?
Ако се гледа искључиво састав, диња би могла да има малу предност јер садржи готово двоструко више влакана од лубенице. Међутим, стручњаци наглашавају да разлика није довољно велика да би једну намирницу прогласили "бољим" избором за све.
Дијететичарка Британи Пулсон објашњава да лубеница има нешто виши гликемијски индекс, али да та разлика за већину људи нема велик значај. На ниво шећера у крви пуно више утичу величина порције, укупна исхрана и намирнице које једемо уз воће.
Већи проблем од самог избора између лубенице и диње често је потпуно избегавање воћа због страха од шећера. Стручњаци истичу да истраживања показују како конзумација целог воћа може да буде део исхране која придоноси бољој контроли шећера у крви и повезује се с мањим ризиком од развоја дијабетеса типа 2.
- Не постоји разлог да се воће попут лубенице или диње избацује из исхране. Важно је обратити пажњу на количину, разноликост и начин на који га комбинујемо с другим намирницама - истиче Пулсон.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
