Сити, а једемо? Зашто нам је храна утеха и задовољство?
У храни проналазимо уточиште од негативних емоција и проблема, "лечимо" тугу, разочарања, умирујемо бес и љутњу, славимо успехе, "компензујемо" и многа друга стања. Оно шта једемо и начин на који то чинимо, открива заправо ко смо.
Прочитајте још: Да ли више ВАРАЈУ искусни МУШКАРЦИ или они које "спопада" нека жена?
Зашто једемо када смо сити?
- Храна је прва утеха и најбржи пут до задовољства и зато јој прибегавамо и када нисмо гладни. Она активира многа чула и покреће позитивне емоције. Храна је најбржи начин да осетимо пријатност и ужитак, а у нашој свакодневици. Стрес, туга, бес или страх нестају у тањиру - каже докторка психологије Јасмина Кнежевић, коаутор (уз Јелену Бланушу) књиге "Психа и храна - Зашто једемо и када нисмо гладни"?.
- Често чујемо: "Једем на нервној бази". Колико има истине у овој тврдњи?
- Има истине. Када смо нервозни, незадовољни, разочарани, када нам нешто недостаје, често посежемо за храном. Она одвлачи пажњу од негативних мисли и умирује лоше емоције. У савременом друштву најчешћи окидач нервирања и проблематичног односа према храни је стрес. Међутим, неки људи тада имају потребу за мањом количином хране или је уопште немају - каже Кнежевићева.
Прочитајте још: Веровали или не, али пица подстиче мушку плодност!
Које емоције "траже" храну?
- Храна регулише или спречава психички притисак и моћан је дистрактор (одвлачење пажње) од емоционалних проблема. Савремен човек је у сталној потрази за добрим расположењем, па се негативна осећања (посебно кривица) често бришу и потискују. Али упркос томе, потиснуто осећање кривице повремено несвесно избија из наше психе, чинећи нас напетим, наизглед без разлога, па прибегавамо храни - објашњава Кнежевићева.
Фото: Шатер
- Да ли и лепи догађаји покрећу жељу за јелом?
- И позитивне емоције нас могу усмерити ка храни. Хоћемо да продужимо радост, срећу и задовољство или да се одморимо после напорног посла, па угађамо себи с храном коју волимо. Желимо да наградимо себе јер смо поносни на постигнути успех, па одемо на колаче. Када смо заљубљени, настојимо да то лепо стање што дуже траје, па једемо чоколаду и слаткише - истиче Кнежевићева.
Прочитајте још: Зашто многи парови раскидају после летовања? Одговор је кратак и јасан
Да ли посезање за храном говори да човеку недостаје љубав?
- Од рођења наше искуство хране директно је повезано са мајком и љубављу. Сва та искуства су кодирана као један догађај, а храна и афективни живот постају нераскидиво везани. Када смо као деца добијали награде јер смо учинили нешто добро или слушали родитеље, често је то било у виду хране. Баке најчешће показују љубав кувањем или храњењем. Изласци са девојком, удварање и романтично окружење, такође повезују љубав и храну. Не можемо побећи од чињенице да је храна љубав, а љубав храна. Психолошка пракса показује да се у околностима недостатка љубави, често посеже за храном - објашњава психолог.
Прочитајте још: "Ти си МАМИН син": То је прва реченица која води у пропаст
Како одолети тренутној потреби за храном?
- Неопходно је градити здрав однос према храни и ослушкивати своје тело, препознати када смо гладни и шта нам треба. Све се више користи појам "освешћено узимање хране" (mindful eating) који подразумева потребу повећане свесности током одабира и конзумирања хране.
Прочитајте још: Како препознати МАТЕРИЈАЛ за брак? Једно питање решава све
Учење да се концентрисано и лагано једе, препуштање уживању у сваком залогају, добро и дуго жвакање. У данашње време, када се неколико послова обавља истовремено (multitasking), важно је развити пажњу о томе шта се и како једе, али и одвојити и планирати време за оброк.
Како би се избегло стварање асоцијација између хране и других активности (гледања телевизора, играња карата, читања мејлова...), препоручује се да се једе искључиво за трпезаријским столом.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
