Nauka pokazuje da zdrave navike u ishrani mogu imati snažan uticaj na očuvanje kognitivnih funkcija i pamćenja kako starimo. Posebno se ističe jedna dijeta, tačnije način života koja nije tako zahtevan i komplikovan da se primeni.
Dijeta MIND je razvijena pre par godina zahvaljujući istraživačima koji su proučavali efekte ishrane na funkciju mozga i kognitivni pad. Kombinuje mediteransku ishranu, koja se fokusira na integralne žitarice, voće, povrće, mahunarke i maslinovo ulje i DASH dijetu bogatu voćem i povrćem (prvobitno osmišljenu za prevenciju i lečenje hipertenzije). U suštini, MIND dijeta se svodi na unos hrane bogate hranljivim materijama poput tamnozelenog lisnatog povrća i bobica, i izbegavanje visoko prerađene hrane i namirnica punih zasićenih masti.
Povezana je sa boljom funkcijom mozga i čak može pomoći u usporavanju starosnog kognitivnog opadanja, govore istraživanja.
Osobe koje su se najdoslednije pridržavale ove dijete imale su sporije starenje mozga - ekvivalentno tome da su imali mozak "mlađi" za 7,5 godina u odnosu na one koji su se najmanje pridržavali.
Može igrati ulogu u zaštiti od Alchajmerove bolesti i demencije. U jednoj studiji koja je pratila sredovečne i starije odrasle osobe u proseku četiri i po godine, oni koji su najdoslednije pratili MIND dijetu imali su niže stope Alchajmerove bolesti. Čak i oni koji su se umereno pridržavali ove dijete imali su manji rizik od Alchajmera, više nego oni koji su umereno pratili samo mediteransku ili DASH dijetu. Iznova i iznova, u studijama pokazuje se da dosledno pridržavanje MIND stila ishrane vodi boljoj opštoj kognitivnoj funkciji, piše Nešnal džiografik.
Čak i kada se započne kasnije u životu, povezana je sa doslednim smanjenjem rizika od demencije, prema novim istraživanjima predstavljenim na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu. Osobe koje su poboljšale svoje pridržavanje dijeti tokom deset godina imale su 25 odsto manji rizik od pojave demencije.
Nalazi su obećavajući ne samo za starije odrasle osobe, već i za mlađe. Sredovečne žene sa gojaznošću koje su se strogo pridržavale ove dijete tokom tri meseca pokazale su veća poboljšanja u pamćenju i pažnji u poređenju sa ženama koje su pratile dijetu sa smanjenim unosom kalorija.
Gde leži tajna ovakvog režima? Ono što je čini specifičnom jesu namirnice koje smanjuju upale i oksidativni stres, oba faktora štetna po mozak.
Ishrana koja prija mozgu
MIND dijeta je više način života, i okvir za razmišljanje o tome koja hrana najviše koristi mozgu i telu. Zasniva se na sistemu bodovanja koji ocenjuje koliko dobro se neko pridržava dijete: što se više pridržavate načela ovog pristupa - konzumiranjem pretežno hrane biljnog porekla, zdravih masti i nemasnih proteina, i izbegavanjem visoko prerađene hrane, zasićenih masti i sličnog - to je rezultat veći. Ključne namirnice su: tamnozeleno lisnato povrće (spanać, kelj, blitva, zelje, rukola), drugo raznobojno povrće (brokoli, prokelj, šargarepa, paprike), bobičasto voće, ekstra devičansko maslinovo ulje, orašasti plodovi, integralne žitarice, mahunarke, riba i meso od živine, crno vino u umerenim količinama.
Dijeta podstiče ljude da izbegavaju ili bar ograniče: crveno i prerađeno meso, puter i margarin, punomasne sireve, kolače, peciva i druge slatkiše, brzu i prženu hranu.
(RT)
