· · Komentara: 0

Čak 80 odsto ispitanika naseda na OVAJ trik psihologa: Da li možete da rešite MOJSIJEVU ILUZIJU?

Zahvaljujući ovakvim testovima saznajemo o metodama koje se inače koriste kao sredstvo manipulacije i širenja lažnih informacija

1646166246_animals-g6e0763db4_1280.jpg
Foto: Piksabej

Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja.

Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku?

Razmislite dobro jer ovo nije samo pitanje iz brzog testa znanja – gnevni starozavetni bog kažnjava ljudsku vrstu poplavom gigantskih razmera i jedino suvo mesto na planeti je drvena barka koju talasi nose 40 dana, sve dok jedna golubica ne nagovesti kraj katastrofe.

Pročitajte još: Dve optičke iluzije OTKRIVAJU DUBOKO ZAKOPANE TAJNE ličnosti - šta vam se skriva u podsvesti (FOTO)

Ako ste odmah, ili tokom opisa potopa pomislili na dva slona, dva majmuna, dve zebre… i odgovorili "2", rešavate pogrešno pitanje. Naime, ako ga pažljivije pročitate, možda ćete primetiti da je ono postavljeno pogrešno. Junak bibliijskog mita o potopu, koji je na Arci spasao živi svet, nije Mojsije već Noje, dok je Mojsije bio prvi koji je izveo narod Izrailja iz egipatskog ropstva.

Foto: Piksabej

Upravo ovo pitanje, sa sasvim banalnom greškom u imenu biblijskog junaka, korišćeno je u velikom broju psiholoških studija, a fenomen da je većina ljudi uopšte ne primećuje poznat je kao Mojsijeva iluzija. U originalnoj studiji iz 1981. godine, čak 80 odsto ispitanika naselo je na ovaj trik.

Štaviše, u okviru ovog istraživanja, ispitanici su prvo pitani o tome ko je Noje, a ko Mojsije, da bi potom, uprkos tome što su prethodno tačno odgovorili, bili zavarani pitanjem s početka ovog teksta. Iluzija se javlja i kada su ispitanici upozoreni da je moguće da neka pitanja nisu tačno zadata (pokazan im je primer pitanja s pogrešnim imenom), kao i kad nema vremenskog ograničenja za razmišljanje o odgovoru.

Teoretičarke Elizabet Marš i Šarda Umanat definisale su 2014. godine pojam "zanemarivanje znanja" kao fenomen

Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja. Uz navedeno, u istraživanjima se koriste i druga pitanja "sa greškom" kao što su: "Koje je nacionalnosti Tomas Edison, izumitelj telefona?" i "Šta je izgovorio Luj Armstrong kada je sleteo na Mesec?"

Moglo bi se reći i da ovakva istraživanja nisu etička budući da ispitivači podvaljuju ispitanicima koji to od njih ne očekuju. Međutim, upravo zahvaljujući njima saznajemo o metodama koje se inače koriste kao sredstvo manipulacije i širenja lažnih informacija. Ko zna koliko puta smo, koncentrišući se na odgovor, usvojili netačne tvrdnje iz pitanja o kvalitetu prehrambenih proizvoda, lekovima, kao i raznim drugim štetnostima i opasnostima.

Teoretičarke Elizabet Marš i Šarda Umanat definisale su 2014. godine pojam "zanemarivanje znanja" kao fenomen da nismo uvek u stanju da prizovemo i primenimo znanje koje već imamo, navodeći da je upravo Mojsijeva iluzija takav primer.

U poznatoj studiji objavljenoj 2000. godine u žurnalu "Psychological Science" navedeni su mehanizmi koji dovode do Mojsijeve iluzije – jedan je semantička sličnost (oba junaka, i Noje i Mojsije, su biblijski likovi), a drugi je izvesna fonološka sličnost (imena počinju slogovima Moj i Noj).

(Nauka kroz priče)

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.