Život u zgradi je kao zajednički orkestar. Ne moramo svi da sviramo istu melodiju, ali barem da budemo u istom tonalitetu.
U urbanim sredinama, stanovanje u zgradama liči na rijaliti program, ne zato što je neko to želeo, već zato što zajednički život sa nepoznatim ljudima, u skučenim hodnicima i tananim zidovima, otkriva sve mane savremene svakodnevice.
Kad neko pređe granicu, ne uzvraćajmo galamom nego zrelošću. Ako želimo da živimo mirno, moramo prvo mi postati deo tog mira jer, u zgradi punoj drame – normalnost postaje najrevolucionarniji čin.
Kad mir postane luksuz
Buka u zgradama danas nadmašuje svaki prag tolerancije. Hodnik miriše na kombinaciju kafe i cigareta, a zajednička terasa se koristi kao prostor za odlaganje starih stvari. Iza vrata se šapatom komentarišu stanari sa drugog sprata. Pojedinci ostavljaju đubre ispred vrata i tretiraju hodnik kao produžetak svog stana.
Kako ostati normalan?
1. Postavite granice jasno i mirno
Nemojte da pravite dramu. LJutnja samo pojačava konflikt.
2. Ne ulazite u ratove rečima
Ne odgovarajte na ogovaranja. Ćutanje nekad više govori od reči. Pokažite ponašanjem da ne pristajete na igrice.
3. Ne zaboravite humor
Smeh i distanca često su najbolji štit. Iza svake drame stoji neka ljudska slabost – bes, strah, potreba za pažnjom. Kad to uvidite, biće vam lakše da ne reagujete lično.
4. Zaštitite svoj prostor
Psihički, emocionalno i pravno. Ako je neko prešao granicu – reagujte.
