Брзина ходања дуго се сматрала само одразом добре кондиције или нестрпљења, али данас је научници виде као важан показатељ здравља мозга и дуговечности.
Група људи које су истраживачи назвали "супер ходачима“ годинама привлачи пажњу, а нова студија објављена у часопису "Неурологy" пружа уверљиве доказе: особе у осамдесетим годинама које ходају брзином просечног педесетогодишњака спорије старе и генерално су бољег здравља.
Као "супер ходачи" дефинисани су појединци чија је брзина ходања знатно већа од просека за њихову старосну групу. Резултати показују да они не само што живе дуже, већ имају и 48 одсто мањи ризик од когнитивног пропадања.
Наука о брзини ходања
Веза између начина ходања и когнитивног здравља у медицини је позната деценијама, а промене у ходу често се јављају годинама пре него што постане видљив пад менталних способности. Нова студија, која је обухватила готово 5.000 старијих мушкараца и жена, потврдила је да „супер ходачи“ дуже задржавају когнитивну оштрину. У случајевима када су се знаци слабљења ипак појавили, њихово стање напредовало је знатно спорије.
Шта то значи за оне који више воле лагану шетњу? Да ли су брзи ходачи једноставно у бољој форми или свесно убрзавање корака заиста може да продужи живот? Одговор на то дала је Џоана Хол, спортска научница и оснивачица методе „WалкАцтиве“, за магазин "Хелло!".
Зашто је брзо ходање показатељ здравог старења?
"Брзину ходања волим да упоредим са контролном таблом тела. Она не мери само једну компоненту кондиције, већ одражава рад више система који истовремено делују", каже Хол.
"Док ходате, мозак обрађује околину и координира покрете, кардиоваскуларни систем обезбеђује енергију, а мишићи производе и контролишу снагу. Уз то, систем за равнотежу одржава вас усправним, док зглобови морају да буду покретљиви како би кретање било ефикасно. Када убрзате, сви ти системи су под већим оптерећењем. Зато је брзина ходања тако добар показатељ здравог старења. Није само реч о томе колико се брзо крећете, већ о увиду у способности целог организма."
Да ли сама брзина штити или је само знак бољег здравља?
"То је вероватно најважнија разлика коју треба нагласити. На основу ових студија не можемо закључити да ће особа која намерно убрза ход аутоматски смањити ризик од деменције или живети дуже. Истраживања то не показују", истиче Хол.
"Врло је вероватно да људи који задржавају природно брз темпо ходања то могу зато што њихово срце, мишићи, равнотежа, координација и мозак изузетно добро старе. Брзина ходања је, дакле, спољашњи показатељ унутрашњег стања. Можемо да утичемо на снагу, кондицију, равнотежу и технику покрета. Зато никоме не бих саветовала да јури за брзином као јединим циљем. Уместо тога, треба градити физичке темеље који ће омогућити да се брзина развије природно и безбедно. Брзина треба да буде последица способности, а не нешто што се форсира."
Како знати колико брзо ходамо?
"У истраживањима се брзина ходања мери веома прецизно. Постоје и добри подаци о каденци, односно броју корака у минути. Око 100 корака у минути често је оријентир за ходање умереног интензитета код здравих одраслих особа. Ипак, то је само смерница, а не магичан број. Године, кондиција и здравствено стање појединца кључни су фактори."
За већину људи постоји једноставнији тест: можете ли без проблема да убрзате када је то потребно? На пример, када журите на воз, пењете се узбрдо или морате безбедно да пређете улицу. То није клиничко мерење, али је користан показатељ физичке способности за који вам није потребан скуп уређај.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО