Брига о сопственом здрављу доживотна је навика, култура и начин живљења. Процењује се да се чак половина хроничних болести може спречити бољом бригом за здравље у сваком животном добу.
За добре промене никада није касно па зашто не бисте већ данас донели неке здраве одлуке.
Прочитајте још: Здрава јутарња навика: Вода са медом смањује АПЕТИТ и регулише МЕТАБОЛИЗАМ
Здрав живот подразумева много више од вежбања и здраве исхране. Ако заиста желите да поведете рачуна о томе колико здраво живите, размислите и вашим свакодневним навикама које итекако утичу на ваше здравље.
1. Не претерујте са мршављењем
Није добро бити гојазан, али то значи да јесте добро бити премршав. На страну то што је визуелно непривлачно, ваше тело трпи кад се изгладњујете. Пронађите свој индекс телесне масе, и сазнајте да ли сте у "нормалној" категорији. Научници су установили да је идеалан индекс телесне масе око 24. То значи да жена висока 163 центиметра треба да има око 63 килограма. Док се последице гојазности навелико износе у штампи, дотле се много мање зна о лошим странама мањка килограма. Доказано је да мршавост смањује плодност: тако је сасвим извесно да девојка с индексом телесне масе 18,5 може имати проблема са зачећем. Такође се зна да жене с индексом испод 19 имају веће изгледе да оболе од остеопорозе.
2. Више ходајте
Веома једноставан начин да се полако уведете у режим здравог живота јесте шетња. Није вам неопходно трчање, па ни теретана за почетак - једноставно шетајте. Не само да ће вам се задегнути мишићи ногу и задњице, већ ћете се осећати боље, и убрзо ћете имати више енергије. Јако је битно да водите рачуна о томе шта вашем организму прија.
Ако сте потпуно ван кондиције, почните са споријом шетњом, па полако повећавајте брзину. Битно је да увек имате у виду да се сваки покрет рачуна, па немојте да вас мрзи да одете до продавнице или до аутомата за кафу. Многа научна истраживања су се бавила шетњом, и доказано је да не утиче само на физички изглед, већ и на психу.
3. Не избегавајте угљене хидрате
Једна од највећих заблуда о исхрани јесте да угљене хидрате треба избегавати по сваку цену, те да су они непријатељи добре фигуре. Када је господин Аткинс пре 40 година објавио своју књигу, и створио чувену и опасну дијету која се базира само на протеинима, то је постао прави хит. Нажалост, неки људи се и даље придржавају његових веровања, која су застарела.
Наравно да не треба претеривати са угљеним хидратима, а бело брашно и просте шећере треба у потпуности избацити из исхране. Али не заборавите да целе житарице и воће представљају драгоцене изворе здравих угљених хидрата, без којих тело нема енергије, а мозак не може нормално да функционише. Дугорочно избацивање угљених хидрата из исхране може да остави изузетно негативне последице по здравље.
4. Чешће упражњавајте секс
Хајде на тренутак да заборавимо да је секс једна сјајна ствар коју би сви требало да упражњавају што чешће. па да се присетимо свих здравствених користи које носи са собом. Од секса кожа изгледа лепше, имунолошки систем се побољшава а притом се троше и калорије. Даље, смањује стрес и чини да лакше утонете у сан. Као да то није довољно, парови који чешће упражњавају секс имају боље међуљудске односе и боље се слажу, што аутоматски значи да ћете имати мање стреса у кући. Треба ли вам још неки разлог да одмох ускочите у кревет са драгим?
5. Рађајте пре 30.
"Студија милион жена" је показала да рађање деце пре тридесете за седам одсто смањује ризик од рака дојке.
Закључено је да ако би жене имале у просеку два и по детета и дојиле свако дете 12 месеци дуже него данас, годишње би се спречило 11 одсто карцинома дојке (50.000 случајева).
Прочитајте још: Имате крчање или пљускање У СТОМАКУ? Ево шта то значи
Смањење изложености естрогену је вероватно кључни фактор пошто трудноћа и дојење смањују количину естрогена, хормона којим се "храни" рак. Што дуже дојите, то је тај ризик мањи. Дојење такође смањује болести жучи за седам одсто. Недавна шведска студија је показала да дојење једне бебе најмање 13 месеци може да преполови оболевање од реуматоидног артритиса. Чак и ако бебу дојите месец дана, ти изгледи су 25 одсто мањи, мада научници не знају зашто.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
