· · Number of comments: 0

"И перфекционизам може бити депресија. Упознајте све њене симптоме"

Подстакнути актуелном пандемијом Корона вируса и порастом броја оболелих широм света разговарамо о депресији.

1635495579_depresija.jpg
Фото: схуттерстоцк

Како разликовати благу од умерене и тешке депресије и на који начин можемо себи помоћи у овој напетој свакодневници открива нам уважени стручњак, специјалиста психијатрије проф. Др Славица Ђукић Дејановић.

Инфекција КОВИД-19  праћена  „тихом пандемијом“ менталних проблема код огромног броја људи на свету, због чега је неопходно одредити адекватне мере спречавања, раног откривања, ваљаног ублажавања и лечења симптома, као и сугестије за коректно функционисањае особа које су погођене овим проблемом. 

Спречавање и ублажавање симптома депресивности се посебно односи на  три ризичне групе особа и то оних:

    • Код којих је констатована инфекција ковидом
    • Који су, из професионалних разлога, у првој линији контакта са оболелима 
    • Који су изгубили своје најближе због смртног исхода током инфекције или оних који стрепе да ће изгубити своја   радна места због новонастале ситуације. 

Фото: проф. Др Славица Ђукић Дејановић, специјалиста психијатрије  

Број особа које имају потребу за стручном подршком и број расположивих стручњака за ментално здравље током пандемије нису усклађени. Првих је све више, а других, због ангажованости у Ковид систему, болести или изолације је мањи. 

Посебно пажњу треба обратити на симптоме депресивности. Истраживања показују да током пандемије једна од десет особа извештава о сопственом депресивном расположењу. Ова констатација има  универзални карактер, типична је за читав свет, што је показала  америчка студија*. У првој половини 2019. године 6,6% тестираних имало је симптоме депресије. У мају 2020. године  тај проценат је износио је 24.4 % , а у децембру 2020. године чак је био преко 30 %. Депресивна особа је несрећна, утучена, тужна, очајна и беспомоћна. Да би се констатовала депресивна епизода, симптоми код оболелог трају најмање две недеље. Критеријуми за одређивање интензитета (тежине) депресивне болести су јасно дефинисани, те сама епизода може бити блага, умерена и тешка.

Фото: Промо/Тенсилен

Број симптома заправо одређује тежину клиничке слике. „Типични“ симптоми депресије су: депресивно расположење, губитак интересовања или задовољства и смањење енергије или појачан замор. У такозване „остале“ симпотоме депресије спадају: пад концентрације, смањено самопоуздање, осећање кривице и безвредности, песимистичан поглед на будућност, поремећај циклуса спавања и будности, поремећај апетита, склоност ка самоповређивању или суициду… Међу психолошким симптомима јавља се немогућност уживања, перфекционизам, песимизам, неодлучност, когнитивна дисторзија (појава да неко негативно доживљава стварност, па појачава негативне мисли и емоције). Понашање које открива депресију јесте плачљивост, свадљивост, изливи беса, социјално повлачење, радохолично понашање или злоупотреба супстанци. Честе су стомачне, сексуалне, кардиолошке сметње, као и болови у различитим деловима тела.

Дијагностиковање благе депресивне епизоде, подразумева да особа испољава најмање два „типична“ симптома и два симптома које номинујемо као „остали“ симптоми. Када је у питању умерено тешка епизода, особу карактерише, најмање два „типична“, али и најмање 4 такозвана „остала“ симптома, док се тешка депресивна епизода карактерише испољавањем сва 3 „типична“ и најмање 5 такозваних „осталих“ симптома.  

Шта национални и међународни водичи препоручују за третман депресије. У третману благе депресивне епизоде као и краткотрајне, депресије одраслих - прва линија нису антидепресивни лекови. (код благе депресивне епизоде примена медикамената је једино оправдана уколико је код оболелог било претходних епизода умереног или тешког интезитета и кад симптоми трају дуже од два до три месеца). Особе са благом депресијом добро реагују на саветодавне стручне интервенције,  примену психотерапије и суплемента као што је Тенсилен® на бази САМе​ (природна супстанца важна за стварање хормона серотонина, норадреналина и допамина -  који су важни за добро расположење) и комплекса Б витамина. 


Оболели са умереним или тешким облицима депресивне епизоде изискује преглед и дијагнозу психијатра, и у склопу терапијског третмана треба да добију антидепресив. Знања о депресивности и депресивним епизодама, као и о тежини патњи особа са депресијом треба побољшати међу здравственим радницима, али и у општој популацији. Од помоћи би могли бити едукативни програми у оквиру којих би и здравствени радници и особе са тегобама могле да савладају релативно једноставну примену тестова за самопроцену депресивности.

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.