Povišen donji pritisak ne treba da zanemarite ni kada je gornji u granicama, a jedno merenje nije dovoljno za dijagnozu.
Izmerili ste krvni pritisak, pogledali prvi broj i zaključili da je sve u redu. Ipak, i druga vrednost na ekranu ima svoje značenje. Donji, odnosno dijastolni pritisak, pokazuje koliki je pritisak krvi na zidove arterija dok se srčani mišić opušta između dva otkucaja. Gornji, sistolni, meri taj pritisak u trenutku kada se srce steže i potiskuje krv. Kod rezultata 120/80, broj 80 predstavlja donji pritisak.
Kada se donji pritisak smatra visokim?
Prema evropskim smernicama, donji pritisak od 90 mmHg ili više pri ponovljenim merenjima u ordinaciji može da bude osnov za dijagnozu hipertenzije, čak i kada je gornji ispod 140. Kada je povišena samo donja vrednost, to se naziva izolovana dijastolna hipertenzija.
Za kućna merenja granice su nešto niže. Prosečna donja vrednost od 85 mmHg ili više zahteva procenu lekara. Važno je da je reč o proseku pravilno obavljenih merenja, a ne o jednom rezultatu. Tako, na primer, ponovljene vrednosti oko 125/95 ne treba zanemariti samo zato što prvi broj ne deluje visok.
Da li visok donji pritisak mora da izazove tegobe?
Povišen krvni pritisak često ne daje nikakve simptome. Zato odsustvo glavobolje, vrtoglavice ili drugih neprijatnosti nije dokaz da su vrednosti dobre. Merenje je način da se problem otkrije, a procena lekara pokazuje da li je potrebno dalje praćenje ili lečenje.
Kada treba odmah da reagujete?
Ako je gornji pritisak viši od 180 i/ili donji viši od 120 mmHg, a nemate tegobe, sačekajte najmanje minut i ponovite merenje. Ako su vrednosti i dalje toliko visoke, odmah kontaktirajte lekara.
Ako uz veoma visok pritisak imate bol u grudima, otežano disanje, slabost ili utrnulost, smetnje vida ili teškoće sa govorom, odmah pozovite hitnu pomoć. Nemojte da čekate da se pritisak sam spusti. Takvi simptomi zahtevaju hitnu procenu i kada izmerene vrednosti nisu dostigle navedene granice.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
