Sudbina je Džeja Ramadanovskog vodila od najveće bede do najviših visina, ali i u suprotnom pravcu.
Džej Ramadanovski, jedan od najboljih pevača kojeg su ikada iznedrili Balkan, Srbija, Beograd i, naravno, njegov voljeni Dorćol.
Dorćol je jedan od sinonima za neki stari šmek "belog grada", a Džej je ikona Dorćola i jedan od onih koji je davao dušu i tu posebnu notu ovom delu grada.
Bio je nestašan, sam je to više puta priznao. Uz sve to, imao je stvarno teško detinjstvo. Brojne životne okolnosti nisu baš bile na njegovoj strani.
No, uprkos svemu, on je bio vedrog duha, veseljak uvek spreman za šalu, kao i da pomogne prijateljima, pa čak i onima koji mu to nisu bili.
Za početak, dok je bio jako mali, roditelji su mu se razveli, te je on otišao sa ocem da živi u Austriji.
Međutim, škola mu nije bila jača strana, pa je pao razred, što se uopšte nije dopadalo njegovom tati - Mazlamu. Zbog toga je odlučio da malog Džeja pošalje nazad za Beograd.
U prestonici Srbije je brigu o njemu vodila baka, ali Džejeve bubice u vidu maloletničke delikvencije i stalnog bežanja od kuće su ga jako brzo smestile u dom.
Devet godina u domu
- Taj kraj naš je, to ja kažem Dorćol Menhetn. Šibicario sam. Nisam bio kriminalac, ali bio sam delinkvent. Nikada nisam nikog povredio, ali morao sam da se snalazim u životu - pričao je Džej u emisiji "Balkanskom ulicom" šta ga je smestilo u dom, a prenosi Alo.
Dom - u kojem je proveo punih devet godina, sve dok nije postao punoletan. I dom u koji nikad tokom skoro pune decenije nije došla majka da ga poseti.
- Boli me sećanje na "sivi" dom. Moj život je toliko širok, zato hoću da napišem knjigu i da bude 101 strana. Uveče kad legnem kroz glavu mi prolaze razne slike iz prošlosti. Često sanjam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo, majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac - rekao je tada Džej u spomenutoj emisiji.
Kako je pričao, mali je procenat onih koji uspeju da se spasu iz kandži doma, odnosno onoga za šta vam tako detinjstvo pravi uvertiru.
- U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili - sećao se Ramadanovski.
Tokom boravka u domu Džej je naučio autolakirerski zanat i činilo da će ga to oduvći sa ulice. Ipak, to nije bilo dugog maha i jako brzo se vratio "šibicarenju".
Sudbonosni susret sa Marinom Tucaković i Futom
Ta slamka spasa bili su ni manje ni više nego - Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa. Džej se jednog dana pojavio na njihovom vratima, kada je kao šaner pokušao da im proda neku odeću.
- Džej je išao da proda neku bundu sa prijateljem iz kraja, da zarade pare. I taj prijatelj ga je poveo kod Marine, pa je kod njih kući rekao: „Da vidite kako moj drug peva". Džej je počeo, a Futa je uzeo gitaru... - otkrila je Andrijana Tomić sa kojom je pevač proveo poslednje dve godine života.
Tada je nastupila epska scena koja se i danas često prepričava. Marina i Futa su se, oduševljenim njegovim anđeoskim glasom, posvađali oko Džeja, odnosno oko toga ko će raditi sa njim.
Od bede do zvezda i nazad
Posle toga počinje veliki Džejev let u zvezde. Simpatični Dorćolac se jako brzo probija na estradi i postaje velika zvezda. No, posle nekoliko decenija burnog života Džej nije saćuvao veliki novac koji je zaradio, te je živeo skromno za razliku od brojnih svojih kolega.
Džej preminuo 6. decembra 2020. godine usled problema sa srcem. Tih dana se na ulicama Dorćola, uprkos merama protiv virusa korona koje su tada bile na snazi, okupio veliki broj Beograđana kako bi mu odali poštu.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
