· · Komentara: 0

Priča o čoveku zbog kog je nastao film "Terminal": Živeo je na aerodromu 18 godina (FOTO)

Iza filma se krije istinita priča o Mehranu Naseriju

1659791689_Profimedia-Tom-Henks-Alfred-Mehran.jpg
Foto: Profimedia

Da li se sećate američkog filma „Terminal“ iz 2004. godine, u kome Tom Henks igra čoveka iz istočne Evrope koji se zaglavio na njujorškom aerodromu Džon F. Kenedi (JFK) nakon što mu je odbijen ulazak u Sjedinjene Države?

Pa, neke radnje u filmu su delimično istinite i zasnovane su na iskustvu iz stvarnog života Mehrana Karimija Naserija, izbeglice iz Irana koji je 18 godina živeo na Terminalu 1 na pariskom aerodromu Šarl de Gol (CDG).

Naseri je rođen u Iranu, u naftom bogatom gradu Masjed Soleiman od iranskog doktora i škotske medicinske sestre.

U Ujedinjeno Kraljevstvo je došao 1973. da studira na Univerzitetu Bredford u Zapadnom Jorkširu.

1977. godine se vraća u Iran, ali ga proteruju nakon protesta protiv vladavine šaha. Posle duge bitke koja je uključivala podnošenje zahteva za status izbeglice u nekoliko zemalja, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice u Belgiji mu je dodelio status izbeglice u Belgiji.

Pročitajte još: Znali ste je kao čuvenu HUREM iz serije "Sulejman Veličanstveni", a pogledajte kako danas izgleda (FOTO)

Sa tim jasnim statusom, mogao je da se nastani i u drugim evropskim zemljama. Međutim, problem nastaje kada je istraga pokazala da Naser nikada nije proteran iz Irana kao što je tvrdio.

Foto: Profimedia

Pošto mu je majka bila Britanka, Naseri je odlučio da želi da se nastani u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali dok je bio na putu za tu zemlju, njegovi papiri su izgubljeni jer mu je neko navodno ukrao aktovku. Neki tvrde da je Naseri poslao svoja dokumenta u Brisel dok je bio na trajektu i izmislio priču da su ukradeni.

Bez straha, Naseri se ukrcao na let za London, ali bez dokumenata pa je odmah vraćen u Francusku. U Francuskoj ga hapse, ali i ubrzo puštaju jer je njegov boravak na aerodromu bio legalan.

I tako je počeo Naserijev život na Terminalu 1.

Kristijan Burže, francuski advokat za ljudska prava, pristao je da preuzme njegov slučaj, a 1992. godine francuski sud je odlučio da on ne može biti izručen pošto je ušao u zemlju legalno. Presuda mu ipak nije dozvolila da uđe u Francusku, zbog čega je ostao zaglavljen na aerodromu.

NJegov advokat je tada pokušao da dobije putne isprave izdate iz Belgije, ali su vlasti u Briselu rekle da će to biti moguće samo ako se Naseri predstavi lično. Godine 1995. dobio je dozvolu da putuje u Belgiju pod uslovom da živi pod nadzorom socijalnog radnika. Naseri je odbio ponudu, rekavši da želi da živi u Velikoj Britaniji kao što je prvobitno planirao.

Čak je i Francuska odlučila da Naseriju odobri boravak, ali je on odbio da potpiše papir jer su naveli njegovu nacionalnost kao iransku dok je on želeo da bude naveden kao Britanac i da se zove „Ser Alfred“. U to vreme, Burže je bio frustriran odbijanjem svog klijenta da prihvati ponudu za boravak u Belgiji i Francuskoj. Na pitanje zašto nije prihvatio ponude, njegov advokat je rekao da Naseri živi životom koji je želeo.

Naserijev boravak na aerodromu okončan je u julu 2006. kada je bio hospitalizovan do januara 2007. Kada je otpušten iz bolnice, zbrinula ga je filijala francuskog Crvenog krsta. Smestili su Naserija u hotel u blizini aerodroma, gde je ostao do prebacivanja u dobrotvorni prihvatni centar.

Tokom svog 18-godišnjeg boravka na aerodromu, Naseri je imao svoj prtljag uz sebe i živeo je od velikodušnosti aerodromskih radnika, koji su mu davali hranu i materijale za čitanje.

Godine 2003. Naserija je kontaktirala produkcijska kuća DreamVorks Stivena Spilberga i platila je 250.000 dolara za prava na njegovu priču. Na kraju, međutim, Spilberg nije koristio Naserijevu priču već je zadržao početni zaplet za film „Terminal“.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.