Nakon 40. godine telo više ne prerađuje ugljene hidrate kao u dvadesetim i tridesetim.
Hormonalne promene, postepene promene u osetljivosti na insulin i usporavanje metabolizma mogu da učine skokove šećera u krvi izraženijim i štetnijim, što dovodi do naglih padova energije, jačih žudnji, upornog gojenja i većeg rizika od insulinske rezistencije.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da se neki od najproblematičnijih izbora kriju upravo među svakodnevnim namirnicama za doručak, a izdvojili su četiri koje bi, naročito nakon 40. trebalo izbegavati.
1. Granola pločice
Granola pločice se često smatraju zdravim izborom, ali mnoge kupovne verzije sadrže velike količine dodatog šećera i prerađenih ugljenih hidrata, što izaziva brzi rast, a zatim pad šećera u krvi.
- To su ulepšane čokoladice bez zadovoljstva koje dobijete kada pojedete čokoladicu - kaže dijetetičarka Mišel Sari za SheFinds.
- Sadrže mnogo dodatog šećera i mnogo kalorija za vrlo malu količinu. Preskočite granola pločice jer zapravo ne dodaju ništa vašoj ishrani.
2. Peciva
Peciva, kroasani i slično često sadrže velike količine rafinisanog šećera i prerađenih ugljenih hidrata koji izazivaju nagli porast, a zatim pad šećera u krvi. Redovan unos takvih namirnica može da oteža kontrolu telesne težine.
- Prepuni su masti i šećera, a ništa od toga nije korisno za vaše zdravlje - ističe Mišel Sari. Savetuje da se umesto kupovine peciva unapred pripremi doručak, na primer tost sa prirodnim kikiriki maslacem i bananom.
3. Zaslađene žitarice
Mnoge kupovne žitarice za doručak bogate su rafinisanim šećerima koji izazivaju brzi porast, a zatim nagli pad šećera u krvi. Dugoročno mogu otežati kontrolu telesne težine i povećati rizik od insulinske rezistencije.
- Nisu sve žitarice iste, ali često su bogate šećerom i nemaju veliku nutritivnu vrednost. Ako žitarice nemaju vlakna, ništa ne pomaže u regulaciji šećera u krvi - napominje dijetetičarka.
Dakle, nakon 40. godine izbor doručka može da ima veći uticaj na nivo šećera u krvi, energiju i telesnu težinu nego ranije. Stručnjaci ističu da namirnice bogate rafinisanim šećerima i prerađenim ugljenim hidratima mogu da podstaknu nagle skokove i padove šećera, što dugoročno povećava rizik od insulinske rezistencije.
Kao bolju opciju navode doručak koji kombinuje vlakna, proteine i zdrave masti, na primer jaja sa povrćem ili grčki jogurt sa orašastim plodovima i svežim bobičastim voćem. Takve kombinacije mogu da pomognu u stabilnijoj regulaciji šećera u krvi i dužem osećaju sitosti.
(Index.hr)
BONUS VIDEO
