U svojoj besedi nekadašnji iguman manastira Ostrog, umirovljeni vladika Jovan, istakao je da ljudi bez milosti, koji ne praštaju, ne bi trebalo ni da poste, jer je u tom slučaju sve - prazno.
Unutrašnji glasovi, uzdasi, žudnje jasno pokazuju da Crkva ne postoji samo kao spomenik, nego kao živa zajednica ljudi koji su pozvani na svetost, istakao je umirovljeni episkom Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostorg. Nedavno je na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog služio liturgiju u ovoj svetinji i tom prilikom prisutnim vernicima održao bedecu koja prodire duboko u svačiju dušu i tera čoveka da se dobro zamisli.
– Veličina crkvene misije meri se po broju svetaca. A svetost podrazumeva odgovornost. Svi smo pozvani na božanski život – kazao je, bez ustručavanja, mitropolit u jednom od svojih izlaganja i dodao da svetost nije izuzetnost, već duhovna zrelost i duboka veza sa voljom Hristovom.
Govoreći o liturgijskom postu, vladika se osvrnuo na čestu grešku savremenog čoveka da post svodi na dijetu:
– Post nije dijeta. Post je oružje protiv demona. Uz molitvu, post osvećuje čoveka i njegov dom. Međutim, bez milosti, bez praštanja, bez blagoslova, sve je to prazno. Ako nema promene u srcu, ako nema žrtve da bismo se približili drugima – post postaje telesni podvig bez koristi. Post nas uči da se odričemo sebe i prihvatamo Hrista. U njemu se prepoznaje unutrašnja sloboda. Ako nismo oprostili neprijateljima, ne treba da se pričešćujemo - podsetivši da je Sveti Vasilije upravo zbog jevanđelskog života postao simbol isceljenja i utehe u srpskom narodu.
Posebno snažno odjeknule su njegove reči o unutrašnjoj bolesti naroda – zavisti:
– Danas pametni ljudi odlaze iz zemlje jer ih ovde osporavamo. Fali nam domaćinski odnos. Ako se uništi porodica, ako ne vaspitavamo decu, ako nema poštovanja, neće biti ni svetosti. Bez svetosti – nema budućnosti – rekao je episkop Jovan, pogledom zagledan u vernike koji su s pažnjom upijali svaku reč, prenosi religija.rs.
NJegova beseda nije bila samo opomena, već i nežna molba narodu da se vrati korenima – Crkvi, porodici, oproštaju. U atmosferi dubokog duhovnog sabranja, kao da je vreme stalo. Ostrog je tog dana disao dahom predanja, podsećajući sve prisutne da svetost nije rezervisana za izabrane, već ponuđena svima – kao blagoslov, ali i kao zadatak.
U rečima nekadašnjeg igumana, Ostrog je ponovo progovorio. Glasom mudrog pastira, kroz tišinu stena i plač pokajnika.
(Stil)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
