Žestok toplotni talas zahvatio je Evropu, a stručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine sve češće izazivaju anksioznost, napade panike i psihički stres, uz dodatna upozorenja za osobe koje koriste antidepresive.
Ekstremne vrućine ne predstavljaju samo fizički izazov, već sve češće i ozbiljan psihički teret, o kojem se, kako navode stručnjaci, još uvek nedovoljno govori.
Sve više Evropljana na društvenim mrežama deli svoja iskustva sa nesnosnim temperaturama, opisujući stanje kao izrazito stresno i iscrpljujuće. Mnogi priznaju da se osećaju uplašeno, anksiozno i preopterećeno, dok pojedini navode i osećaj sličan "zarobljenosti" ili "života u kavezu".
Prema savetnici L. J. Džons, registrovanoj pri Britanskom udruženju za savetovanje i psihoterapiju (BACP), takve reakcije su uobičajene i razumljive.
- Toplotni talas može značajno da utiče na mentalno zdravlje. LJudi tokom perioda ekstremnih vrućina često postaju anksiozniji, razdražljiviji, emocionalno i fizički iscrpljeni - istakla je za Metro.
Dodaje da su osobe koje se već bore sa anksioznošću, depresijom ili senzornom osetljivošću posebno ranjive u takvim uslovima.
- Tada se često pojačavaju postojeće poteškoće, a mnogi opisuju i osećaj zarobljenosti, naročito kada ne mogu da napuste dom, da se bave aktivnostima na otvorenom ili da održavaju rutine koje im inače pomažu - objašnjava Džons.
Zašto vrućina utiče na psihu?
Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od ključnih razloga fiziološki stres koji visoke temperature stvaraju u organizmu. Povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca, dehidracija i poremećaj sna mogu izazvati reakcije koje se lako preklapaju sa simptomima anksioznosti.
Kada se tome doda nedostatak kvalitetnog sna i dugotrajna fizička nelagodnost, emocionalna otpornost prirodno slabi. Osim toga, vremenski ekstremi kod mnogih stvaraju osećaj gubitka kontrole.
Brige o zdravlju, sigurnosti članova porodice i kućnih ljubimaca, kao i šire zabrinutosti oko klimatskih promena, dodatno pojačavaju psihološki pritisak. U nekim zemljama situaciju otežava i nedovoljna prilagođenost infrastrukture visokim temperaturama, uključujući manjak klimatizacije i rashladnih javnih prostora.
- Kada ljudi nemaju mogućnost da se efikasno rashlade ili pobegnu od vrućine, lako se javlja osećaj zarobljenosti. Psihološki teret ne proizlazi samo iz temperature, već i iz osećaja da nemamo kontrolu nad situacijom i da ne možemo normalno da funkcionišemo.
(Index.hr)
BONSU VIDEO
