Жесток топлотни талас захватио је Европу, а стручњаци упозоравају да екстремне врућине све чешће изазивају анксиозност, нападе панике и психички стрес, уз додатна упозорења за особе које користе антидепресиве.
Екстремне врућине не представљају само физички изазов, већ све чешће и озбиљан психички терет, о којем се, како наводе стручњаци, још увек недовољно говори.
Све више Европљана на друштвеним мрежама дели своја искуства са несносним температурама, описујући стање као изразито стресно и исцрпљујуће. Многи признају да се осећају уплашено, анксиозно и преоптерећено, док поједини наводе и осећај сличан "заробљености" или "живота у кавезу".
Према саветници Л. Ј. Џонс, регистрованој при Британском удружењу за саветовање и психотерапију (БАЦП), такве реакције су уобичајене и разумљиве.
- Топлотни талас може значајно да утиче на ментално здравље. Људи током периода екстремних врућина често постају анксиознији, раздражљивији, емоционално и физички исцрпљени - истакла је за Метро.
Додаје да су особе које се већ боре са анксиозношћу, депресијом или сензорном осетљивошћу посебно рањиве у таквим условима.
- Тада се често појачавају постојеће потешкоће, а многи описују и осећај заробљености, нарочито када не могу да напусте дом, да се баве активностима на отвореном или да одржавају рутине које им иначе помажу - објашњава Џонс.
Зашто врућина утиче на психу?
Стручњаци објашњавају да је један од кључних разлога физиолошки стрес који високе температуре стварају у организму. Повишена телесна температура, убрзан рад срца, дехидрација и поремећај сна могу изазвати реакције које се лако преклапају са симптомима анксиозности.
Када се томе дода недостатак квалитетног сна и дуготрајна физичка нелагодност, емоционална отпорност природно слаби. Осим тога, временски екстреми код многих стварају осећај губитка контроле.
Бриге о здрављу, сигурности чланова породице и кућних љубимаца, као и шире забринутости око климатских промена, додатно појачавају психолошки притисак. У неким земљама ситуацију отежава и недовољна прилагођеност инфраструктуре високим температурама, укључујући мањак климатизације и расхладних јавних простора.
- Када људи немају могућност да се ефикасно расхладе или побегну од врућине, лако се јавља осећај заробљености. Психолошки терет не произлази само из температуре, већ и из осећаја да немамо контролу над ситуацијом и да не можемо нормално да функционишемо.
(Индеx.хр)
БОНСУ ВИДЕО
