U uslovima potpune dominacije polimerskih pištolja skoro identičnih svojstava, pojavio se pokušaj revitalizacije jednog nekada popularnog koncepta
Unazad nekoliko godina svetsko tržište je zatrpano glokoidima - varijacijama najpopularnijeg pištolja današnjice. Čak i fabrike koje su više decenija razvijale sopstvene prepoznatljive konstrukcije, sada nude barem jedan model koji nalikuje austrijskom. Ipak, takva uniformnost je po pravilu kratkog veka i sigurno će u narednom periodu isplivati nešto različitih svojstava.
Pročitajte još: Reinkarnacija Sfinge (FOTO)
Iako deluje futuristički, DL45 je pištolj koncipiran na osnovu legendarnih vojnih pištolja iz prve polovine prošlog veka, foto: “Revol Arms”
Takmičarska disciplina pištolj velikog kalibra je u priličnoj meri zapostavljena već nekoliko decenija, ponajviše zbog popularnosti IPSC i IDPA takmičenja. Oružja naprednih svojstava su potisnula ekstremno precizne naprave, jer je prioritet preuzeo veliki kapacitet okvira, brzina paljbe, ergonomija pri dvoručnom stavu i pouzdanost tokom popularnog “polivanja” mete uzastopnim hicima. U takvoj konkurenciji nekadašnji provereni modeli kao što je SIG P210 jednostavno nisu bili primereni izazovu, iako su sporijom preciznom paljbom ostvarivali neuporedivo bolje grupe pogodaka.
Suprotstavljeni koncepti
Posle Drugog svetskog rata se iskristalisao stav da su najbolji vojni pištolji upravo oni koje su koristile sile pobednice, a zanimljivo da su svi (Colt 1911, FN HP35, TT33) bili zasnovani na bazičnim idejama najvećeg oružarskog genija svih vremena Džona Brauninga. Radi jednostavnosti upotrebe i pouzdanosti, pištolji ovog tipa i koncepta imaju manji bočno pozicionirani otvor za ekstrakciju čaura, eksterni oroz i ergonomska rešenja prilagođena vojnoj upotrebi.
Aluminijumski rukohvat omogućava manju masu, ali je trzaj i pored toga skoro neosetan, foto: “Revol Arms”
S druge strane, skupoceni i rafinirani takmičarski modeli su i dalje bili zasnovani na drugačijem principu – najčešće fiksna cev s prednjim nišanom direktno na njoj, unutrašnji udarač, veći ugao nagiba rukohvata i odsustvo klasične navlake u smislu da oružje ima tipski zatvarač koji ne obuhvata ili prekriva cev.
Bravljenje padajućim blokom
Interesantno, evropske zemlje koje su izgubile u najvećem svetskom sukobu (Nemačka i Italija) su nastavile produkciju pištolja koji se nisu uklapali u pomenuti koncept jer su posleratni Valter P1 i Bereta 1951 imali bravljenje padajućim blokom, a ne verižicom i bregovima na cevi. Uporedo s time, američki oružari su bili impresionirani karakteristikama pištolja koji su kao trofeji stizali “preko bare”.
Skoro da je nastao pravi kult Parabeluma i Valtera P38, jer su i primerci iz serijske produkcije bili ekstremno precizni. Upravo na bazi nekih karakterističnih rešenja P38, nastao je i pištolj čija revitalizovana verzija zaokuplja pažnju oružarske javnosti u SAD.
Neobičan patent
Džordž Vilson, dizajner u kompaniji “Haj Standard” i strelac-takmičar, bio je veliki pobornik nadmetanja pištoljima u kalibru .45 ACP, ali sistem 1911 nije bio dovoljno precizan po njegovim merilima. Imajući iskustva s MK pištoljima svoje matične firme, rešio je da osmisli sopstvenu konstrukciju i 1961. godine je prijavio patent prilično neuobičajenog dizajna.
Rasklapanje ovog oružja je potpuno drugačije od pištolja koje obično koristimo, foto: “Revol Arms”
Umesto tradicionalne navlake, Vilson se opredelio za svojevrsni zatvarač pozicioniran u prednjem delu oružja, što omogućava vrlo nisku osu cevi u odnosu na rukohvat. Upravo to je ono što pominjemo kada kovorimo da pojedini pištolji “ujedaju” šaku strelca prilikom povratnog kretanja navlake pri dubokom hvatu. Na ovaj način i odskok posle opaljenja je minimiziran, što pozitivno utiče na korisnika i pripremu za ponovno formiranje nišanske slike.
Proizvedena samo tri primerka
Od ostalih bitnih detalja, preuzeti su rotirajući blok bravljenja, kao i dve povratne opruge karakteristične za P38. Dobijen je pištolj duge nišanske linije sa izvrsnim takmičarski glatkim i definisanim okidanjem. Ali, posle samo tri napravljena primerka odustalo se od daljeg razvoja, a u literaturi se može pronaći podatak da je u dizajnu učestvovao i Robert L. Hillberg, koji je osmislio MK pištolj Vitni Vulverin. Jedan od tri pištolja nazvanih Vilson Competetiv je prodat na aukciji 2009. godine i delovalo je da će ovaj pokušaj prekriti veo zaborava.
Dve povratne opruge i bravljenje rotirajućim blokom ispod cevi preuzeto je od Valtera P38, foto: “Revol Arms”
Međutim, visoko cenjeni graver i proizvođač delova za oružje iz Ajove, Dan Love je napravio nekoliko prototipa pištolja koji su skoro identični Vilsonovom, pa je njegova mala firma “Revol Arms LLC” predstavila redizajnirani model pod nazivom DL45. Osnovni cilj koji je postavljen pred novo oružje je ekstremna preciznost i što manji trzaj, pa je radi toga platforma potpuno nekonvencionalna.
Unikatni zatvarač
U pitanju je potpuno unikatni zatvarač smešten unutar dominantnog rama, tako da je eliminisana neželjena opcija koju Amerikanci obično nazivaju slide bite. Time je moguće vrlo čvrsto obuhvatiti oružje dvoručnim stavom, a i pri tradicionalnom takmičarskom jednoručnom stavu strelac potpuno kontroliše balansnu tačku.
Polazna osnova za razvoj DL45 bio je prototip Džordža Vilsona iz šezdesetih godina 20. veka, foto: depositphoto
Ram s rukohvatom je izrađen od durala, dok su cev i zatvarač/navlaka od nerđajućeg čelika. Prednji nišan je pozicioniran na samoj cevi dužine 13,3 cm, a zadnji podesivi na ramu i time je dobijena nišanska linija od čak 20,6 cm. Okvir je kapaciteta 10 metaka kalibra .45 ACP, okidanje SA sistemom je fabrički deklarisano na nešto ispod 2,5 kg uz mogućnost daljeg podešavanja prema afinitetu strelca.
Spektakularni rezultati na strelištu
Ovi tehnički podaci ne bi bili naročito spektakularni, da na strelištu nisu ostvareni pogoci koji konceptu omogućavaju potencijalni uspeh. Na prezentaciji “Revol Arms” noviteta, su čak i osrednji strelci ostvarivali grupe koje se dodiruju stvarajući jednu rupu na meti, a sve to na cilju udaljenom 25 jardi.
Nišanska linija je vrlo duga, jer je reč o oružju s takmičarskim ambicijama, foto: “Revol Arms”
Naravno, vertikalni odskok je minimalan iako je reč o metku snažnog impulsa, a pouzdanost apsolutna i bez zastoja. Ovo i nije “radno” oružje koje bi se izlagalo gruboj upotrebi i spoljnim uticajima, već čistokrvna takmičarska alatka s perspektivom.
Pročitajte još: Razotkrivena enigma: Iako nalik Bereti 92, pod imenom M9_22LR krije se naprava za vežbanje na strelištu
Ipak, ne može se predvideti tržišni uspeh ovog modela. Ali, možda je stiglo vreme da se barem delom razbije monotona sličnost savremenih pištolja u komercijalnoj ponudi. Nekakav kvalitativni ili samo konstrukcioni iskorak bio bi pravo osveženje.
Milan MILANOVIĆ
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
