U našim baštama, dvorištima i vrtovima ponosno cvetaju i izdižu se nad ostalim zeljastim višegodišnjim biljkama - perunike
Mogu dostići visinu od metar, pri čemu njihovi sabljasti, sivozeleni listovi privlače radoznale poglede zbog neobičnog izgleda.
Ovaj rod obuhvata oko 135 vrsta, koje su široko rasprostranjene u toplijim delovima umerene zone. Mnoge vrste perunike, još od davnina, gaje se kao dekorativne biljke, i kao takve su u severnu i srednju Evropu donošene iz oblasti Mediterana. Kod starih Slovena perunika je bila posvećena bogu Perunu.
Samo ime roda potiče od grčke reči koja označava dugu, kao prirodnu pojavu, a u isto vreme je povezana i sa grčkom boginjom duge Iris. Otuda potiče i Iridaceae, naziv čitave familije kojoj perunike pripadaju.
Dobro raste u većini svih vrsta baštenskog zemljišta, pod uslovom da su dobro drenirana.
Photo: Unsplash
Baštenska perunika se klasifikuje kao perunika sa lukovicama ili perunika sa rizomima (koja se naziva i rizomatozna perunika) sa nizom daljih podela. Zbog širokog spektra geografskog porekla, a samim tim i velike genetske raznolikosti, potrebe uzgoja perunike su različite. Ova biljka se intenzivno gaji kao ukrasna vrsta u mnogim baštama širom sveta, ali najbogatiju kolekciju možete videti u memorijalnoj bašti perunika u NJu Džersiju, koja predstavlja živi muzej sa više od 10.000 primeraka. U Evropi sličnu baštu možete pronaći u Firenci.
Sadite ih na osunčanim mestima,a cvetove očekujte od početka maja do kraja juna, u ljubičastoj, žutoj, plavoj, roze ili bež boji
Najviše im prija plodno, dobro drenirano zemljište, neutralno do blago kiselo. Kada ih sadite vodite računa da im obezbedite dovoljno osunčana mesta jer, u protivnom, cvetanje može potpuno da izostane. Cvetove očekujte od početka maja do kraja juna meseca, u ljubičastoj, žutoj, plavoj, roze ili bež boji. Neke vrste perunika su posebno atraktivne zbog cvetova u kombinaciji dve boje.
Peruniku lako možete da razmnožite deljenjem rizoma.
Photo: Unsplash
Preporuka je da na svake tri godine postojeći rizom, najbolje krajem leta ili početkom jeseni, podelite na više delova vodeći računa da se na svakom nalazi nekoliko listova. Izdeljene delove postavite na međusobnom razmaku od 8 do 10 cm, pokrijte ih sa 2 do 3 cm zemlje (potrebno je da listovi budu uspravno postavljeni). Nemojte prihranjivati perunike organskim đubrivom jer to može da pruzrokuje truljenje rizoma. Nakon dve godine od sadnje mladih rizoma perunika će vas obradovati svojim divnim krupnim cvetovima.
Lekovitost perunika je poznata od davnina, pri čemu se najčešće upotrebljavaju listovi ili rizomi.
S obzirom na to da sadrži eterična ulja, masti, skrob, tanine, iridin, perunika može da se koristi za pravljenje parfema i mirisa, preparata za iskašljavanje ili kao prirodni diuretik. Takođe, upotrebljava se i za pravljenje paste za zube. Prilikom korišćenja perunike u lekovite svrhe treba strogo voditi računa o načinu i količini doziranja, jer ako sa njom preterate, može biti vrlo otrovna.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
BONUS VIDEO:
