За разлику од лубенице на којој прво морате потражити место где је лежала док је зрела, односно део кремасто жуте боје, дињу прво морате помирисати.
Диња треба да има угодан, сладак мирис. Јак мирис значи да је презрела, што опет значи да је прегњецава унутра. Слаб мирис, једва осетан значи да није довољно зрела, што значи да није довољно слатка.
Зрела диња треба да буде правилног облика, а свако оштећење на њој је лоше. Ако је премекана значи да је презрела. Не сме бити чврста као камен, али треба да буде умерено чврста. Ако је мекана на крајевима, што можете проверити палцем, а солидно чврста на свим осталим деловима, онда би то требао бити добар знак, односно знак да има довољно воде, преносе Независне.
Светла беж боја, која као да жели постати и жута истовремено, најпожељнија је боја, односно то је боја зреле диње. Још нешто, рецимо да није толики проблем када одаберете незрелу дињу: само је оставите дан-два на нормалној собној температури, по могућности и ван, али онда не тако дуго, и диња ће колико-толико сазрети. Презрелу дињу не можете спасити. Можете је само бацити.
(Н портал)
