Иако многи сматрају да је гојазност искључиво последица превеликог уноса калорија, често се запоставља други, веома битан психолошки фактор, који изазива такозвана глад на “нервној бази” или емоционална глад.
Када дође до повећања телесне тежине често врло битну улогу игра психолошка мотивација која нас је натерала да једемо превише. Никако не би требало да се занемари психолошки фактор гојазности, који може да доведе до веома озбиљних проблема. Тако да, поред физиолошке или реалне глади постоји још једна много комлекснија – емоционална глад, иза које се скривају друге потребе и која наводи на претерано конзумирање хране ради смиривања емоција.
Осим услед физиолошке глади, човек једе и због беса, самоће, анксиозности, умора, досаде, среће, као и да би ублажио многе друге емоције и потребе које се разликују од особе до особе.
Емоционална глад је хитна, не оставља много времена при избору хране, изазива нетолерантност и нагони појединца да мисли само на храну, тачније, само на одређену намирницу, јер само она може ублажити емоционалну глад и повезује се са врло узнемирујућим осећањима са којима не може да се избори.
Проблеми на послу, у школи, са партнером су само неке од потешкоћа које могу да нађу излаз у претераној конзумацији хране. Међутим, за овај вид глади је карактеристично то да се храна узима аутоматски, а чак и у тренутку када је стомак пун, појединац не осећа потребу да престане, већ ће то учинити онда када осети да је храна ублажила његове проблеме и муке.
Физиолошка глад је другачија утолико што је постепена, њен интензитет полако се повећава и могу је утолити различите намирнице, тј. не постоји фиксација за један одређени тип намирнице, као код емоционалне глади. Реална глад потиче из стомака, стога, када се унесе потребна количина, може се лако престати са конзумацијом, јер је дошло до засићења.
Веома битан корак у спречавању емоционалне глади је увиђање које емоције изазивају прождрљивост. Патња и неконтролисан апетит указују на то да нешто није у реду и да би ваљало посветити се том проблем, анализирати га и вратити на тај начин свој живот у равнотежу.
Вођење дневника се испоставило као веома користан начин за препознавање емоција које изазивају глад.
Постоји правило од 15 минута које може бити корисно у борби против емоционалне глади: у тренутку када осетите потребу за храном која би ублажила васе емоције, погледајте на сат и тачно 15 минута немојте се приближавати храни. Наиме, свест је основа за борбу против емоционалне глади и временом се успоставља равнотежа са потребом за храном, па се и тежина постепено смањује природним путем.
Бонус видео:
