Да ли су то нагомилани кућни послови, предстојећи рокови за посао или негативне вести, без обзира на узрок, осећај преоптерећености може озбиљно утицати на ментално стање, а самим тим и на физичко здравље.
Када стрес потраје, може оштетити памћење и учење, пореметити сан, ослабити имунитет, па чак и временом смањити волумен мозга.
- Преоптерећеност није само "у вашој глави". Она активира дубоке стресне кругове у мозгу, што може довести до преплављивања тела хормонима стреса, кортизолом и адреналином - каже др Хејли Нелсон, неуронаучница и оснивач Академије за когнитивну и бихевиоралну неуронауку, за Еверyдаy Хеалтх.
Ево стратегија које психолози користе како би повратили контролу у тренуцима преоптерећености:
Направите листу приоритета
Када имате много обавеза, може бити примамљиво покушати да решавате више ствари одједном. Међутим, обављање више задатака истовремено може имати супротан ефекат. То је зато што ваш мозак заиста не обавља више задатака истовремено. Оно што заправо радите јесте брзо пребацивање између задатака, што исцрпљује вашу менталну енергију.
- Ово пребацивање задатака може појачати осећај преоптерећености. Уместо тога, фокусирајте се на једну ствар. Посветити 20 до 25 минута дубоке концентрације једном задатку, а затим прави паузу од пет минута. Ово штеди когнитивну енергију и повећава ефикасност - саветује др Нелсон.
Истраживања показују да је овај приступ, назван Помодоро техника, ефикаснији у повећању продуктивности од мање структурираног приступа. Студија напомиње да је јасно одређено време за паузу помогло учесницима да боље одрже фокус током радних периода и избегну прегоревање које може доц́и са продуженом концентрацијом. Такође је уклонило стрес због одлучивања да ли и када направити паузу.
Преформулишите негативне мисли
Понекад, када смо преоптерећени, негативан осећај претварамо у негативну мисао.
- Одједном, осећај стреса се претвара у "не могу ово" или "ово је претешко" - каже Сара Бенет, лиценцирани клинички социјални радник и психотерапеут. Ове негативне мисли могу смањити самопоуздање и на крају повећати ниво стреса.
Али запамтите - осећања нису чињенице. Бенет каже да када ствари делују непремостиво, себи треба да кажете: „Ово ће потрајати, али ћу почети са првим кораком". Ова врста позитивног размишљања повезана је са бољом психолошком и физичком добробити.
Поставите јасне границе
Постављање граница је кључна стратегија за управљање стањем преоптерец́ености. Придржавање јасних граница може помоц́и у заштити вашег менталног благостања и смањењу осец́аја стреса.
Границе су такође корисне када је у питању време које проводите читајући вести или прегледајуц́и друштвене мреже.
Прославите "мале победе"
Када се суочите са наизглед бескрајном листом обавеза, прослава малих достигнућа успут може вам помоћи да подигнете мотивацију и смањите осећај преоптерећености. Ово такође може повећати допамин (хемикалију у мозгу која је одговорна за добар осећај), што заузврат побољшава расположење и нашу способност фокусирања.
Пауза за опуштање
Да би брзо управљала преплављујућим осећањима, Нелсон сматра да је корисно да одвоји само неколико минута да дише или се уземљи у садашњем тренутку. Ово може помоћи у смиривању реакције „бори се или бежи“ изазване стресом и активирати систем „одмори се“, каже она. Она препоручује технике уземљења попут вежбе 5-4-3-2-1: Наведите пет ствари које можете видети, четири које можете додирнути, три које можете чути, две које можете осетити и једну коју можете окусити.
- То је једноставан начин да вратите нервни систем у садашњост - каже Нелсон преноси Еверyдаy Хеалхт.
БОНУС ВИДЕО
