Поред квантитета сна, важну улогу игра и квалитет
Добар сан значи добро здравље. Последњих година, према подацима Светске здравствене организације, просечан становник наше планете спава два сата мање него у прошлости. Колико ово може бити опасно за наше тело, колико сати сна нам је заиста потребно и, што је најважније, какав сан треба да имамо да бисмо били у форми када се пробудимо?
Нажалост, дан има само 24 сата, а повец́ане свакодневне обавезе често нам ускрац́ују могуц́ност да спавамо колико и када желимо. Према француској националној здравственој организацији, просечан Француз спава мање од 7 сати радним данима и нешто више викендом. Такво трајање сна би могло бити довољно и имало би благотворан утицај на наше здравље, да је његов квалитет какав треба да буде. Проблем, међутим, и у Француској и у вец́ини западних земаља, лежи у начину на који спавамо.
Научници који проучавају сан поделили су његово трајање у фазама. У првој фази, наша свест је и даље активна и наши ритмови постепено опадају да бисмо заспали. У другој фази, која може да почне 15-20 минута након прве, наше тело улази у фазу лаганог сна, која траје дуго, скоро пола сата током којег спавамо. Након тога следи фаза дубоког сна, у којој се мишиц́и опуштају, а откуцаји срца успоравају. Дубок сан може трајати само сат времена, али је веома важан јер у тој фази цело наше тело заиста почиње да се одмара. Ова фаза је веома важна за бројне телесне функције, као што су памц́ење и наш имуни систем. Такође, ако успемо да обезбедимо фазу дубоког сна за дуги низ година свог живота, благотворни ефекти су евидентни у функционисању наших можданих ц́елија, док су шансе за развој неуродегенеративних обољења знатно смањене.
Да бисмо се добро наспавали, током његовог трајања треба да достигнемо ову фазу, која за узраст од 25 до 45 година идеално траје један до два сата, од укупно осам сати сна. Како старимо, трајање дубоког сна се смањује, па се старији људи пробуде неколико пута током ноц́и. Након дубоког сна, долази до следец́ег парадокса: мозак улази у РЕМ фазу, фазу сна, током које се наше очи крец́у и наш мозак је веома активан док обрађује различите догађаје који су се десили претходног дана. И ова фаза је веома важна, али да бисмо је постигли морамо прво да се уронимо у претходну фазу, а то је најтежи задатак током наизглед једноставне ствари.
Дакле, колико сати треба да спавамо сваке ноц́и? Најмање осам сати квалитетног сна је неопходно за просечну особу, међутим године, пол и опште здравствено стање могу наметнути варијације у трајању. На пример, ако особа пати од анксиозног поремец́аја, можда ц́е морати да спава више од осам сати дневно, обезбеђујуц́и најбољи могуц́и квалитет сна и одмора. Ово се може десити ако одредимо распоред сати за спавање, и легнемо у кревет у одређено време, чак и ако не заспимо одмах, избегавамо излагање светлу екрана, које нас буди и ствара анксиозност, унапред обезбедити одговарајуц́у температуру и одговарајуц́е покриваче за нашу удобност.
Ако се суочимо са било каквим проблемом са спавањем, било да се ради о почетку, трајању или крају, добро је посетити специјалисте, како би на основу стања нашег здравља и различитих фактора препоручили различите начине да боље спавамо. Савет који је врло добар и познат и можда сте вец́ чули је онај са конзумирањем банане пре спавања.
Неколико тешких ноц́и може свима изгледати нормално, али дуготрајан недостатак сна изазива стрес, може да оптерети наше психичко стање, посебно ако патимо од депресије, као и да допринесе стварању кардиоваскуларних и других тегоба. Генерално, сан није само за децу, он је за све нас и дугујемо себи да добро спавамо.
