U poslednjih nekoliko godina, okinavska ishrana (inspirisana načinom života stanovnika japanskog ostrva Okinava) postaje sve češća tema među nutricionistima i zagovornicima zdravog života širom sveta – a mnogi veruju da bi upravo ona mogla da zaseni i do sada neprikosnovenu mediteransku dijetu.
Ipak, ono što okinavski pristup zaista izdvaja nije samo ono što se nalazi na tanjiru, već ceo pogled na život i telo kao celinu. Na Okinavi, koja slovi za dom jednog od najdugovečnijih naroda na svetu, ishrana nikada nije bila samo način da se organizam nahrani. To je ritual umerenosti, zahvalnosti i svesnosti.
Stanovnici ovog ostrva praktikuju život u skladu s prirodom i svojim telom, uz čuveno pravilo hara hachi bu – prestani da jedeš kada si 80% sit. Za njih, jedenje nije brzinsko zadovoljavanje gladi, već čin poštovanja prema sebi i prema hrani. Okinavska filozofija neguje jednostavnost, spor tempo života, prisutnost u trenutku i duboko ukorenjeno poštovanje prema telu. Upravo ta kombinacija svesnosti, balansa i životne radosti čini osnovu jednog od najinspirativnijih pristupa zdravlju današnjice.
Otkrivamo sve detalje.
Šta je okinavska ishrana?
Okinavska ishrana temelji se na biljkama, sa vrlo malo obrađene hrane i minimalnim unosom mesa i mlečnih proizvoda. Tradicionalno, oko 80% ishrane čini povrće – prvenstveno slatki krompir, koji je i najzastupljenija namirnica, a slede ga tofu, morsko povrće, mahunarke, fermentisani proizvodi i integralne žitarice. Riba se konzumira povremeno, dok su crveno meso i prerađeni proizvodi gotovo u potpunosti izostavljeni.
Za razliku od mediteranske dijete, koja uključuje maslinovo ulje, sir, vino i hleb, okinavska dijeta je još laganija i niža u kalorijama, ali bogata antioksidansima, vlaknima i biljnim jedinjenjima koji štite ćelije od starenja i upala. Stanovnici Okinave često slede pravilo hara hachi bu koje podrazumeva da treba prestati s jelom kada ste oko 80% siti.
Ova filozofija ne oslanja se na brojenje kalorija ili stroge dijete, već na pažljivo osluškivanje signala koje telo šalje. Praktikovanjem ovog principa, Okinavci izbegavaju prejedanje, smanjuju opterećenje za digestivni sistem i održavaju zdravu telesnu težinu tokom čitavog života. Hara hachi bu nije samo dijetetska navika, već duboko ukorenjen način razmišljanja koji podstiče dugovečnost, vitalnost i poštovanje prema sopstvenom telu.
Kako praktikovati ovaj režim ishrane?
Ono što ovu dijetu čini posebnom jeste i pristup hrani kao načinu negovanja tela i duha. Nema stroge zabrane, već se promoviše ravnoteža, raznolikost i prirodnost. Hrana se priprema jednostavno, bez puno ulja ili soli, i servira se u manjim porcijama, što pomaže u održavanju zdrave telesne težine i optimalnog metabolizma. U praksi, okinavsku ishranu nije teško pratiti – potrebno je samo prilagoditi jelovnik tako da uključuje više povrća, mahunarki i integralnih namirnica, smanjiti unos mesa, mlečnih proizvoda i šećera, i jesti svesno i umerenije. Idealan je izbor za one koji žele da poboljšaju svoje zdravlje, produže životni vek i unesu više balansa u svakodnevni ritam.
Za sve koji traže ishranu koja ne zahteva brojanje kalorija niti striktna pravila, već neguje prirodan odnos prema hrani, okinavska dijeta nudi održivo i dugoročno rešenje – uz ukusnu, raznoliku i anti-age paletu namirnica.
(Lepota i zdravlje)
