Smeh je jedno od iskustava koje ljudi dele bez kulturnih granica, starosti ili jezika.
Ali zašto kada čujemo nekoga kako se smeje, imamo tendenciju da uradimo isto? Da li je to samo društveno ponašanje ili postoji neka dublja ili čak neurološka osnova zašto se smeh širi?
Kada se smejemo, naš mozak oslobađa koktel hemikalija koje izazivaju dobro raspoloženje, a koje imaju i kratkoročne i dugoročne koristi za naše fizičko i mentalno zdravlje.
Primarni neurotransmiter koji je uključen u iskustvo smeha je dopamin. Druge hemikalije u mozgu koje se oslobađaju tokom smeha uključuju endorfine (koji ublažavaju bol), serotonin (koji podiže raspoloženje) i oksitocin (koji podstiče vezivanje i privrženost). Naučna istraživanja pokazuju da kada čujemo nekoga kako se smeje, određeni delovi našeg mozga, uključujući i one povezane sa pokretima mišića lica, reaguju gotovo automatski. To znači da nas mozak često podstiče da i sami počnemo da se smejemo, čak i bez svesti o tome. Ovaj fenomen objašnjava se “ogledalo neuronima”, koji nas podstiču da nesvesno oponašamo emocije drugih ljudi.
Zanimljivo je i to da je smeh zarazan i preko zvuka – čak i da ne razumemo jezik ili kontekst, sam zvuk smeha može izazvati osmeh i kod nas. Zato, sledeći put kada čujete nečiji iskreni smeh, velika je šansa da ćete se i sami nasmejati!
