Љута јела могу изазвати непријатности као што су печење, знојење и чак сузе током јела, али за многе људе управо те реакције представљају главни ужитак и разлог зашто бирају јако зачињену храну - док је некима бол током јела делује као казна, љубитељима љутог је изазов и задовољство. Шта се крије иза те склоности према храни која пече?
Осећај пецкања када једемо љуту храну настаје због капсаицина, хемијског једињења које делује на рецепторе у устима задужене за препознавање топлоте. Када се активирају, мозак тумачи сигнале као да је реч о физичкој топлоти, слично као када дотакнемо нешто врело.
Шта наука каже о нашој љубави према љутом
Установљено је да неки људи доживљавају љуту храну као "позитиван бол", који може изазвати ослобађање ендорфина, хормона среће. Управо та мешавина бола и задовољства може објаснити зашто неки људи воле јела која производе непријатне реакције.
Интересантно је да, за разлику од људи, друге животиње углавном избегавају љуту храну. Сисари, попут мишева и веверица, осећају капсаицин баш као и ми - као непријатну топлоту - и инстинктивно га избегавају. Са друге стране, птице немају те рецепторе и не осећају љутину, што значи да могу да једу чили без проблема.
Постоји психолшки фактор који се може упоредити са узбуђењем које неки осећају када гледају хорор филмове - љута храна која пече и изазива физичку реакцију може бити својеврсни "ограничен ризик" или чак "бенигни мазохизам", према истраживањима. Осећај топлоте активира реакције сличне онима када лучимо адреналин, као што су убрзан рад срца и појачано дисање. За многе, то је мешавина бола и ужитка, као вожња ролеркостером. Знају да их чека интензивно искуство, али и да су безбедни.
Љута храна и здравље
Љуте супстанце имају и антибактеријска и антифунгална својства. Управо то би могло да објасни зашто су људи у одређеним деловима света развили склоност ка љутој храни, нарочито у поднебљима са топлом климом, где је кварење хране чешћа појава. Анализа хиљада рецепата из различитих земаља показала је да у регијама где је храна подложнија кварењу, љути зачини се чешће налазе у традиционалним јелима.
Иако нема коначног одговора на питање зашто су паприке еволуирале да буду љуте, постоји неколико теорија. Једна од њих је да је капсаицин настао као природни механизам заштите од сисара, а друга могућност је да је капсаицин одвраћао одређене паразитске гљивице, што је повећавало шансе биљке да опстане, преноси портал "РБК".
Данас се годишње произведе више од три милиона тона чилија, што овај зачин чини важним пољопривредним производом на глобалном нивоу. Осим у гастрономији, љуте папричице се користе и у медицини и козметици.
(РТ)
