За људе са радним временом од 9 до 5, тренутак када се прави пауза за ручак може да буде одлучујући фактор који одређује да ли ће поподне проћи у знаку високе продуктивности или неизбежне борбе са тешким умором.
Сваки оброк и ужина имају директан утицај на ниво дневне енергије. Када наступи онај чувени поподневни пад енергије, феномен који се у пословном свету често назива "падом у 15 часова" - узрок најчешће лежи у погрешно одабраном времену за ручак.
- Ручак је јединствен јер се налази тачно у средини дана. Управо је то оброк који често одређује да ли се у другу половину дана улази са пуним фокусом и енергијом или уз сталну борбу са летаргијом и жудњом за храном - објашњава Марџори Нолан Кон, дијететичарка у Њујорку.
Време ручка кроји ниво енергије за остатак дана
Она истиче да су нивои енергије директно повезани са регулацијом шећера у крви. Организам непрекидно ради на стабилизацији ових вредности, а ручак пружа неопходан енергетски подстицај.
- Подневни оброк подржава ту равнотежу и спречава нагле успоне и падове шећера који узрокују умор, маглу у мозгу и повећану глад касније током дана. Свима нам је познат осећај када због глади постанемо раздражљиви. То се дешава када енергетске потребе предуго остану незадовољене, па тело почиње да тражи гориво на много гласнији начин - наводи Кон.
Зашто се осећамо поспано чак и када прескочимо ручак
Треба напоменути да је одређени степен поподневног пада енергије биолошки неизбежан.
- Класични пад енергије после ручка није искључиво везан за сам ручак. Постоји природан пад будности од поднева до средине поподнева који се дешава чак и без ручка, што указује на деловање унутрашњег биолошког ритма - објашњава Јохана Кац, дијететичарка из Вашингтона.
Како каже, циљ правог тајминга за ручак није да спречи поподневни пад енергије, већ да спречи да се то стање додатно погорша услед предугог чекања, премалог уноса хране или избора намирница које се углавном састоје од рафинисаних угљених хидрата са мало протеина и влакана.
Најгоре време за ручак: Зашто је 15 часова критична тачка
Према мишљењу стручњака, најгоре време за ручак за особе са оптималним радним временом од 9 до 5 уско је повезано са тренутком буђења. Ипак, опште правило за већину запослених је прилично јасно.
- За већину људи је најбоље да не померају ручак много касније од 14 или 15 часова. Када се ручак предуго одлаже, шећер у крви може нагло да падне, што доводи до умора, дрхтавице, раздражљивости и склоности ка брзом посезању за нездравим и лако доступним намирницама - истиче Џил Мекнат, дијететичарка из Сан Дијега.
Са тим је сагласна и њена колегиница Јохана Кац, која наводи управо 15 часова као најгори могући тренутак за ручак код особа са стандардним радним временом.
- До тог тренутка, ручак се скоро претвара у рану вечеру, а многи људи су већ прошли временски оквир у којем је телу било најпотребније гориво. Одлагање оброка до овог сата може да погорша природни поподневни пад енергије, нарочито ако је доручак био лаган или конзумиран рано ујутру - објашњава Кац.
Одлагање ручка до 15 часова неминовно помера и вечеру на знатно каснији термин. Истраживања указују на то да људски организам другачије метаболише храну у каснијим сатима.
- Чак и када се уноси иста врста и количина хране, касније обедовање може довести до вишег нивоа шећера у крви јер тело у каснијим сатима мање ефикасно користи инсулин - наводи за "Параде" Мекнат.
Наравно, постоје изузеци попут особа које рано устају, радника у сменама и свих оних са нетрадиционалним радним временом.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
