Хлеб је дуго био на лошем гласу као главни непријатељ сваке дијете, али стручњаци сада тврде да је он и те како здрав.
Нутрициониста др Ејни О'Конор тврди да ова намирница испуњава више од 10 одсто потреба за беланчевинама, фолатима и гвожђем и да има и позитивну страну.
Наиме, хлеб садржи много влакана, али то важи само за онај интегрални, овсени, ражани и кукурузни, јер су богати минералима и витаминима Б.
Шта говори боја
Боја није поуздани показатељ квалитета хлеба. Тамни је често обојен вештачком бојом, па су људи у заблуди да је здравији од белог и да не гоји. А истина је следећа - најтврђи и најжилавији хлеб је најздравији!
Само не претерујте с количином
Хлеб не гоји ако се једе у разумним количинама, то јест 200-300 грама на дан - гојимо се углавном од онога што стављамо на њега: маслац, паштету, саламу, мајонез или мармеладу.
Ражани је најздравији
Нажалост, на хлебу често нема декларације, па не можемо поуздано знати шта се тачно налази у њему. Зато треба добро обратити пажњу на то од које врсте брашна је направљен. Најпрепоручљивији је ражани јер садржи много витамина и минерала, богат је влакнима, па се лакше вари, а због свог гликемијског индекса ствара дуготрајан осећај ситости. Одличан је и хлеб од овсеног брашна, као и онај обогаћен семенкама и орашастим плодовима.
Бели је најбоље заобићи
Овај хлеб има најмању прехрамбену вредност и често садржи скривене количине шећера и соли и има висок гликемијски индекс. Након што поједемо једну кришку белог хлеба, шећер у крви нагло порасте па опадне и због тога осећај ситости кратко траје.
(Стил)
