Iako većina ljudi panično reaguje kada im skoči gornji ili donji krvni pritisak, kardiolozi upozoravaju da se opasnost po zdravlje srca često krije u samoj razlici između ova dva broja.
Kada se meri krvni pritisak, aparat pokazuje dve vrednosti: sistolni (gornji broj), koji meri pritisak na arterije dok se srce stiska i pumpa krv, i dijastolni (donji broj), koji meri pritisak dok se srce opušta između dva otkucaja.
U medicini postoji i treći, izuzetno važan parametar koji se naziva pulsni pritisak. To je matematička razlika koja se dobija kada se od gornjeg pritiska oduzme donji.
Šta je pulsni pritisak i kako se računa
Ovaj parametar lekarima pruža dragocen uvid u stanje kardiovaskularnog sistema i može da ukazuje na ozbiljne bolesti pre nego što se pojave prvi jasni simptomi.
- Pulsni pritisak pomaže zdravstvenim radnicima da procene elastičnost arterija, efikasnost srčanog pumpanja i potencijalne kardiovaskularne probleme. Ukratko, on pruža uvid u zdravlje i funkcionisanje kardiovaskularnog sistema - objašnjava kardiolog dr Marija Delgado-Lelijevr, vanredna profesorka medicine na Medicinskom fakultetu Miler Univerziteta u Majamiju.
Pulsni pritisak se računa jednostavnim oduzimanjem donjeg broja od gornjeg broja u očitavanju krvnog pritiska. Na primer, ukoliko vrednost krvnog pritiska iznosi 120/80 milimetara živinog stuba (mmHg), razlika između gornjeg (120 mmHg) i donjeg pritiska (80 mmHg) je 40 mmHg - što predstavlja vrednost pulsnog pritiska.
Zašto je važna razlika između gornjeg i donjeg pritiska
U javnosti se ređe govori o pulsnom pritisku, iako ovaj parametar pruža važne informacije o stanju organizma - posebno ako su vrednosti veoma visoke ili niske. Iako lekari ne analiziraju detaljno pulsni pritisak tokom rutinskih pregleda kod potpuno zdravih pacijenata, u određenim kliničkim slučajevima on postaje primarni fokus.
Pregledam ga kod svih pacijenata, ali najviše pažnje obraćam kada ljudi imaju poznatu bolest srčanih zalistaka ili srčanu insuficijenciju, odnosno kada postoji sumnja na ova stanja - ističe dr Bler Suter, kardiolog u Medicinskom centru Veksner Državnog univerziteta Ohaja u Kolumbusu.
Normalan pulsni pritisak: Idealna razlika između gornjeg i donjeg broja
Vredi istaći da se krvni pritisak prirodno menja tokom dana, pa samim tim i pulsni pritisak može da varira za 5 do 10 jedinica, ponekad čak i iz minuta u minut. Upravo zbog ovih uobičajenih dnevnih oscilacija, neophodno je izvršiti više uzastopnih merenja u različito vreme kako bi se potvrdilo da je razlika konstantno povišena ili snižena.
U stanju mirovanja, normalan i idealan pulsni pritisak iznosi 40 mmHg (na primer, kod "školskog" pritiska 120/80, razlika je tačno 40). Ta razlika obezbeđuje optimalno kretanje krvi kroz organizam, bez suvišnog naprezanja i opterećenja arterijskih zidova.
I dok se sa starenjem i krutošću krvnih sudova ova razlika prirodno širi, njen nagli pad i smanjenje mogu biti znak za hitnu medicinsku uzbunu.
Kada se razlika smanji: Šta je nizak pulsni pritisak
Uzak ili nizak pulsni pritisak definiše se kao razlika koja iznosi 25 procenata (jedna četvrtina) ili manje od vrednosti gornjeg pritiska.
Jednostavan primer: Ukoliko je gornji pritisak 140 mmHg, njegova četvrtina iznosi 35. To znači da razlika do donjeg pritiska ne bi smela da bude manja od 35 jedinica. Ako aparat u tom trenutku izmeri pritisak 140/115, razlika između gornjeg i donjeg broja je svega 25. Pošto je 25 manje od kritične granice (35), taj pulsni pritisak se zvanično smatra opasno niskim.
Kada je razlika između gornjeg i donjeg pritiska tako mala, to je najčešće pokazatelj da srčani mišić ima ozbiljne poteškoće da efikasno pumpa krv kroz telo.
- To ukazuje na to da srce može da ima problema da efikasno istiskuje krv, što rezultira smanjenom razlikom između sistolnog i dijastolnog pritiska - ističe za "Health Central" dr Delgado-Lelijevr.
(Blic)
BONUS VIDEO
