· · Number of comments: 0
anksioznost

Stres, anksioznost i depresija NISU ISTO: Naučite da POBEDITE SEBE!

Depresija, anksioznost, napad panike i stres! Ovo su najčešće korišćeni termini kada su psihičke i emotivne tegobe savremenog čoveka u pitanju.

1594975539_Depositphotos_243471800_s-2019.jpg
Foto:Deposit

Međutim, stres je stanje koje obično ne traje dugo i ono prestaje u momentu kada problem koji je nastao rešimo. U momentu kada pređemo ulicu i nastavimo koračati po sigurnom trotoaru, stres koji smo imali zbog saobraćane gužve nestaje. Šta smo postigli ovim objašnjenjem? Cilj je bio da pojasnimo šta je u stvari stres, a to je emotivna reakcija na određeni problem u određenom trenutku, koja nestaje kada problem rešimo ili izbegnemo.

Jako je važno praviti razliku između ovih stanja, stresa, anskioznosti i depresije. Kako je stres prolaznog karaktera toliko depresija i anksioznost mogu biti dugotrajni problemi koji se teško prevazilaze.

Pročitajte još: Postoje TRI ključne rečenice koje treba da kažete detetu da bi postalo GENIJE

 Depresija je termin koji često možemo čuti u svakodnevnoj komunikaciji. Depresivna stanja mogu biti vrlo ozbiljan psihički problem koji zahteva poseban tretman od strane stručnog lica. Zato, ukoliko primetite bilo kakve znake depresije na sebi ili kod nekog vama bliskog, neophodno je da se obratite stručnom licu, lekaru ili psihologu. 

Bitno je napraviti razliku između depresije i anksioznosti!

Šta je u stvari depresija?

Depresija je oblik raspoloženja. To su momenti problematičnog i neuobičajenog raspoloženja, koje prate niz drugih atipičnih psihičkih stanja. 

Pročitajte još: Bezazlene NAVIKE mogu biti ZNAK da se kod deteta razvija MENTALNI POREMEĆAJ

Foto:Pixabay

Bezvoljnost i potištenost, pad životne energije i nedostatak volje, smanjena aktivnost, zatim osećaj beznađa i pesimizma su stanja koja si tipična za depresiju. Može se javiti osećaj usamljenosti, insomnija-nedostatak sna, smanjen apetit, beg od realnosti i zanemarivanje svakodnevnih obaveza. Svi simptomi depresije se ne moraju obavezno javiti ođednom. Svaki slučaj je poseban ali svaki slučaj zahteva obaveznu posetu lekaru i pomoć stručnog lica.

Šta je anksioznost?

Kada je u pitanju anksioznost onda govorimo o prenaglašenim emocijama, a najčešća emocija koja kod anksioznih ljudi izaziva duševnu bol je strah. Anksioznost je dakle povezana sa svakodnevnim strahovima koje nam remete kvalitet života. 

Oblici ispoljavanja anksioznosti
Kao posledica anksioznosti može se javiti povišen šećer u krvi, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, problemi poput poremećaja rada štitaste žlezde, problemi za žučem, crevima, želucem itd. Ovo stanje kao i stanje depresije takođe zahteva medicinski tretman i čim primetite da su stvari izmakle kontroli, obavezno se javite svom lekaru.

Često je većina tih strahova neopravdana ali iz nekog razloga mi svakodnevno osećamo preteranu brigu za svaki segment našeg života. Taj osećaj bespomoćnosti koji se javlja izaziva nekontrolisani strah i paniku.  

Pročitajte još: Napravite razliku kada dete MAŠTA, a kada BEŽI OD STVARNOSTI

Brinuti nije isto što i biti anksiozan. Svi mi brinemo za svoju porodicu, za sebe, decu, posao ali  anksiozne osobe postaju preopterećene svojim brigama a njihovim životom upravlja strah i strepnja.

Anksioznost može izazvati ozbiljna psihička patološka stanja koja mogu pogoršati naše fizičko zdravlje.

Svakako da u nekim momentima možete sami sebi pomoći, terapija biljem, čajevima, kupkama, aromaterapijom i promene u životu mogu učiniti da se osećate bolje. Postoji puno načina i mehanizama koje, uz medicinski tretman, možete koristiti u borbi sa anksioznošću i napadom panike. 

Pročitajte još: Šta se dešava sa decom bez roditeljskog staranja kada postanu PUNOLETNI? Priča jedne Divne vratila je NADU

Napadi panike i anksioznost

Često ova dva psihička stanja idu jedan uz drugi pa se dešava da anksioznost biva praćena napadom panike. 

Napad panike
Napad panike prate i određena fizička stanja poput nesvestice, gubitka vazduha, ubrzanog rada srca, žmarci koji prolaze kroz celo telo, gubitak snage u nogama i rukama, problemi sa vidom, zujanje u ušima, povišen krvni pritisak, lupanje srca itd...

Panični napad je takođe jedan oblik straha, velikog intenziteta ili oblik izrazite neprijatnosti a opisuje se kao strah da će se nešto jako loše dogoditi nama ili nekom članu porodice. Osećaj da se gušimo, tonemo, da umiremo i da nema ko da nam pomogne izaziva u nama strah ogromnih razmera koji ne možemo u tom momentu kontrolisati pa se iz tog razloga u nama stvara panika i beznađe.

Panični napadi obično ne traju dugo od par minuta do pola sata ali osoba koja ih doživljava ima osećaj da traju celu večnost.

Važno je svakako pomenuti da postoje načini kada i sami sebi možete pomoći, uz pomoć darova prirode i snagom volje ove probleme možete da ublažite i značajno popravite svoje stanje i raspoloženje.

Radite ono što volite

Sigurno postoje stvari koje volite da radite i koje vam daju energiju i izazivaju u vama lepo raspoloženje. Radite ih svakodnevno ukoliko imate mogućnosti. Šetajte po prirodi, družite se sa ljudima koji vam podižu raspoloženje, koji vam prijaju i pored kojih se osećate sigurno i voljeno. NJihovo prisustvo daće vam snagu i volju.

Pročitajte još: Dozvolili ste malom detetu da gleda TV? Napravili ste veliku grešku, a shvatićete kad bude kasno

Molitva, joga, fitnes, plivanje, trčanje, slikanje, slušanje muzike, rad u vrtu, igranje sa kućnim ljubimcem, kratkotrajni izleti, omiljena hrana.. Sve ovo može direktno uticati na vaše dobro rasploženje. 

Meditacija, mehanizam opuštanja tela i duha koji se hiljadama godina koristi kao terapija u otklanjanju psihičkih i telesnih tegoba kod daleko istočnih naroda može vam biti od pomoći.

Priroda
Valerijana, matičnjak, hajdučka trava, menta, žalfija, lavanda, vanila, biljke koje vam mogu činiti život lakšim a probleme manjim.

Poseta manastiru ili crkvi takođe može uticati na vaš duševni mir. 

Posvetite vreme kućnom ljubimcu, šetnji ili omiljenom sportu. Dakle, sve je dozvoljeno u vašoj borbi. Potrudite se da pronađete sebe, da razradite mehanizme uz pomoć kojih prevazilazite kritične momente.

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.