Ako je dugovečnost zapisana u DNK kodu, da li su navike uopšte važne - pitanje je koje decenijama okupira pažnju naučnika. Po svemu sudeći, genetika diktira dužinu života više nego što se mislilo - ali nije nepromenljiva presuda.
U naučnim krugovima je decenijama vladalo uverenje da način života i okruženje nose najveći teret u određivanju životnog veka. I danas postoji čvrst konsenzus: ishrana, san, fizička aktivnost i društvene veze su ključni igrači u trci za duboku i zdravu starost.
Međutim, nauka ne miruje u rasvetljavanju tajne dugovečnosti. Najnovije istraživanje otkriva da geni dodaju (ili, pak, oduzimaju) godine života mnogo jače nego što su naučnici ranije pretpostavljali.
Zašto su geni danas važniji za životni vek
Tokom protekle dve-tri decenije, starije studije su procenile da genetika ima relativno skroman uticaj na životni vek - svega 15 do 33 odsto. Ali, novo istraživanje objavljeno krajem januara u prestižnom časopisu "Science" baca potpuno novo svetlo na ove brojke.
Prethodne procene su bile "iskrivljene" jer su se oslanjale na podatke ljudi rođenih krajem 19. i početkom 20. veka. Tada su infekcije, nesreće i prirodne katastrofe bile deset puta češći uzroci smrti nego danas, kaže dr Ben Šenhar, glavni autor studije i istraživač na Vajcmanovom institutu za nauku u Izraelu.
- Ti istorijski uslovi stvorili su pogrešne signale. Ranije se moglo videti među blizancima da jedan umre u 30. godini, a drugi živi do 95. Danas bi to bilo izuzetno neobično, ali tada nije bilo - objašnjava dr Šenhar.
Nova matematika dugovečnosti: Geni čine više od polovine puta
Da bi dobili precizniju procenu, dr Šenhar i njegove kolege razvili su nov matematički model, kako bi razdvojili smrtne slučajeve izazvane spoljnim događajima od smrtnih slučajeva izazvanih biološkim starenjem.
Kada su primenili taj model, slika se dramatično promenila: nasleđeni geni čine čak 50 do 55 odsto očekivanog životnog veka - što je skoro duplo više od ranijih procena.
- Ova studija je ubedljivo pokazala da su ranije procene genetskog doprinosa životnom veku bile preniske - kaže dr Čarls Brener iz Istraživačkog instituta Bekman u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju.
Nalazi su takođe potvrdili ranija istraživanja o snažnoj ulozi koju genetika igra u demenciji, gde geni utiču oko 70 odsto na rizik od smrti. S druge strane, do 45 odsto slučajeva demencije može da se spreči zdravim načinom života, što pokazuje da nasleđeni rizik oblikuje raspon, ali ne diktira sudbinu.
- Naši nalazi ne ukazuju na to da način života nije važan za dugovečnost, naprotiv. Čak i ako je 50 odsto životnog veka nasledno, i dalje ostaje dodatnih 50 procenata - napominje dr Šenhar.
Porodična istorija kao medicinski putokaz
Porodična istorija predstavlja dragocenu mapu koja pomaže u proceni rizika i planiranju prevencije:
- Rak dojke: Umesto standardne mamografije koja počinje između 45. i 54. godine, žene sa jakom porodičnom istorijom ili prisutnim mutacijama gena BRCA1 i BRCA2 zahtevaju ranije preglede, često i magnetnu rezonancu dojki uz mamografiju.
- Kolorektalni karcinom: Dok se opštoj populaciji kolonoskopija preporučuje od 45. godine, osobe sa istorijom ove bolesti u porodici treba da započnu preglede znatno ranije i obavljaju ih češće.
(Blic)
