Откријте које свакодневне навике, попут недостатка сна, прескакања оброка и недовољне физичке активности, могу подићи шећер у крви.
Храна с високим гликемијским индексом позната је по томе што брзо подиже ниво шећера у крви. Међутим, није само оно што једемо кључно за контролу глукозе – наше свакодневне навике такође играју велику улогу. Доктор Едмонд Хакими и дијетолог Триста Бест истичу да многи људи, не знајући, праве свакодневне грешке које могу изазвати нагле скокове шећера у крви, чак и када се труде да једу здраво.
1. Недостатак сна
Један од најчешћих, а често занемарених фактора, јесте квалитет сна. Недовољно сна може директно повисити ниво шећера у крви, јер омета способност тела да правилно регулише глукозу. Када тело не одмара довољно, смањује се осетљивост на инсулин, хормон који омогућава ћелијама да користе шећер из крви. Као резултат тога, глукоза остаје у крвотоку дуже него што би требало.
– Када не спавамо довољно, тело производи више кортизола, хормона стреса, што додатно подиже шећер у крви. Лош сан заправо отежава телу да стабилизује ниво глукозе, чинећи нас подложнијим наглим скоковима – објашњава доктор Хакими.
Дакле, квалитетан и редован сан од седам до осам сати ноћу није само битан за енергију и концентрацију, већ и за стабилност шећера у крви.
2. Прескакање оброка
Многи људи прескачу доручак или ручак како би „уштедели време“ или смањили калорије, али ово је заправо честа грешка која може довести до наглих осцилација шећера у крви. Када прескочите оброк, ниво шећера у крви може прво пасти, али тело реагује ослобађањем глукозе из јетре како би надокнадило мањак. Овај процес често укључује и појачано лучење хормона стреса, попут кортизола, што може резултовати наглим скоком шећера када коначно поједете оброк.
– Прескакање оброка може деловати безопасно, али у пракси често ствара циклус ниског шећера, након којег следи нагли пораст. Ако је први оброк богат угљеним хидратима, шећер у крви може да скочи драстично, што представља додатни стрес за тело – упозорава доктор Хакими.
Редовни и уравнотежени оброци, са фокусом на протеине, влакна и здраве масти, помажу у одржавању стабилног нивоа глукозе и спречавају нагле осцилације.
3. Недовољна физичка активност
Физичка неактивност још је један фактор који значајно утиче на ниво шећера у крви. Када се мало крећемо, глукоза се дуже задржава у крвотоку, што отежава телу да је преради. С друге стране, редовна физичка активност повећава осетљивост на инсулин и помаже мишићима да користе шећер као енергију.
– Кретање после јела је посебно важно. Када смо углавном неактивни, ниво шећера остаје повишен дуже време, што додатно оптерећује панкреас и отежава стабилизацију глукозе – каже доктор Хакими.
Чак и кратка шетња од 15–20 минута након оброка може помоћи телу да боље регулише шећер у крви, смањујући ризик од наглих скокова и дугорочних здравствених проблема.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО
