Стално читамо или нас лекари подсећају да треба да спавамо више.
Вероватно никоме то више није новост – мањак сна је лош за ваш мозак, срце и целокупно здравље, а такође утиче и на кожу и сексуалну жељу. Али шта је са „превише“ сна? Недавни извештаји закључили су да спавање дуже од девет сати може бити горе по здравље него мањак сна. Па, колико сна нам је заиста потребно? И шта нам то што пуно спавамо заправо говори о нашем здрављу?
Сан је кључан за наше здравље. Заједно са исхраном и физичком активношћу, сан представља један од стубова здравља.
Током сна у телу се дешавају физиолошки процеси који нам омогућавају да нормално функционишемо када смо будни – укључујући опоравак мишића, учвршћивање сећања и регулацију емоција.
Фондација за здрав сан – водећа непрофитна организација у Аустралији која пружа информације засноване на доказима – препоручује одраслима да спавају седам до девет сати током ноћи.
Неке особе су природно „кратки спавачи“ и добро функционишу са мање од 7 сати.
Међутим, за већину људи, спавање мање од седам сати оставља негативне последице. Оне могу бити краткорочне – на пример, након лоше преспаване ноћи можете имати мање енергије, бити лоше воље, под већим стресом и тешко се концентрисати на послу.
Дугорочно, недостатак квалитетног сна представља велики ризик по здравље. Повезан је са повећаним ризиком од:
- болести срца и крвних судова (попут инфаркта и шлога)
- метаболичких поремећаја, укључујући дијабетес тип 2
- лошег менталног здравља (депресија, анксиозност)
- повећаног ризика од преране смрти
Јасно је, дакле, да недовољно сна није добро.
Да ли је и превише сна штетно?
У једној недавној студији, истраживачи су анализирали резултате 79 других студија које су пратиле људе током најмање годину дана и мериле како дужина сна утиче на здравље и ризик од смртности.
Открили су да су људи који спавају мање од седам сати имали за 14 одсто већи ризик од преране смрти у посматраном периоду, у поређењу са онима који спавају седам до осам сати. То није изненађујуће с обзиром на већ утврђене ризике недостатка сна.
Али, такође је откривено да су особе које спавају дуже од девет сати имале још већи ризик од преране смрти – чак 34 одсто већи у односу на оне који спавају седам до осам сати.
Слично је показала и студија из 2018. године, која је анализирала 74 раније студије и нашла да је дуже спавање повезано са 14 одсто већим ризиком од смртности.
Истраживања су такође повезала дуг сан (више него што је препоручено за вашу доб) са здравственим проблемима као што су:
- депресија
- хронични бол
- гојазност
- метаболички поремећаји
Звучи алармантно? Можда. Али важно је разумети – ова истраживања показују само повезаност, а не да дуг сан изазива болести или смрт.
У чему је онда веза?
Постоји више могућих разлога зашто је дуг сан повезан са лошим здрављем.
Људи са хроничним болестима често дуже спавају. Њиховом телу је можда потребан додатан одмор, или дуже остају у кревету због симптома болести или нежељених ефеката лекова.
Такође, могуће је да и поред дугог боравка у кревету, не добијају квалитетан сан, па покушавају да „надокнаде“ изгубљено спавање.
Осим тога, знамо да фактори ризика за лоше здравље, попут пушења или гојазности, такође утичу на квалитет сна.
То значи да неки људи више спавају зато што већ имају здравствене проблеме, а не да им је дуг сан те проблеме изазвао.
Једноставно речено: дуго спавање може бити симптом лошег здравља, не његов узрок.
Колико сна је идеално?
Разлози зашто неки људи спавају мање, а други више, зависе од индивидуалних разлика, које још увек не разумемо у потпуности.
Потребе за сном могу зависити од старости.
Деци и тинејџерима често треба више сна – препорука за њих је осам до 10 сати, а често иду касније на спавање и касније устају.
Старије особе можда проводе више времена у кревету, али уколико немају поремећај сна, потребна количина сна остале би иста као у млађим годинама.
За већину одраслих, седам до девет сати сна је оптимално.
Али није само количина сна важна – квалитетан сан и редован распоред спавања и буђења су једнако важни, ако не и важнији за здравље.
(РТС)
