Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine 27. septembra i 18. januara.
Jesenji Krstovdan prate brojni običaji i verovanja, koja se od davnina poštuju. Običaji vezani za ovaj praznik su raznoliki, jer svako na svoj način poštuje ovaj veliki praznik.
Pročitajte još: KLETVA SE OBISTINILA: Karađorđeve ubice nije htela ni zemlja, ni voda, ni ljudi!
Ipak, neki od najvažnijih običaja koje naš narod vekovima poštuje su postna hlebu i čišćenje.
Danas se jedu samo grožđe i hleb
Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti". Jesenji Krstovdan se posti tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, pa da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Pročitajte još: TITA su u Užice doveli četnici, a Kosta Pećanac mu je nabavio dokumenta
Danas se pere veš i čisti kuća
Prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.
Stavite na sto osveštani bosiljak
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.
Pročitajte još: Jauci ubijenog žandarma odzvanjaju SMEDEREVOM: Ubistvo braće Lunjevica bilo je povod za smrt Drage Mašin
Tokom Krstovdana se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.
