Kada vas preplave bes, strah, nervoza ili povređenost, možda ne morate odmah da reagujete.
Prema okviru koji je popularizovala neuroanaučnica Džil Bolte Tejlor, intenzivna emocionalna reakcija pokreće fiziološki talas koji može da se smiri za oko 90 sekundi, ukoliko ga ne podstičemo novim mislima.
To ne znači da problem nestaje za minut i po, niti da svaka emocija traje tačno 90 sekundi. Poenta je u tome da se početna telesna reakcija razlikuje od naknadnog razmišljanja koje može ponovo da pokrene isti emocionalni odgovor.
Šta se dešava u prvih 90 sekundi?
Kada se dogodi nešto što nas uznemiri, telo reaguje gotovo automatski. Mogu da se ubrzaju otkucaji srca i disanje, mišići se zatežu, a mogu se javiti knedla u grlu, stezanje u stomaku ili osećaj toplote.
Prema Tejlor, ovaj prvi talas fiziološke reakcije ima svoj prirodni tok. Problem nastaje kada počnemo da vrtimo događaj u glavi, analiziramo šta je neko rekao ili ponavljamo nepravdu koju smo doživeli. Tada možemo ponovo da aktiviramo emocionalnu reakciju.
Pravilo od 90 sekundi u praksi
Kada osetite da vas obuzima jaka emocija, umesto da odmah odgovorite, zastanite na oko minut i po. Obratite pažnju na ono što se događa u telu: kako dišete, gde osećate napetost, da li vam srce ubrzano lupa i da li su vam ramena stegnuta.
Tokom tih 90 sekundi pokušajte da ne analizirate problem. Samo posmatrajte fizički osećaj i dozvolite mu da prođe. Tek nakon toga odlučite šta želite da uradite.
Ne znači da treba da potisnete emociju
Ova tehnika ne podrazumeva ignorisanje osećanja. Ideja je da emociju primetite i dozvolite sebi da je osetite, ali da ne dozvolite da vas ona automatski natera na reakciju.
Velika je razlika između toga da ste ljuti i da u besu odmah pošaljete poruku zbog koje ćete kasnije zažaliti. Tih 90 sekundi može da napravi prostor između onoga što osećate i onoga što ćete uraditi.
Zašto se ljutnja nekad vraća?
Ako i posle minut i po osećate bes, to ne znači da je pravilo zakazalo. Misli mogu ponovo da pokrenu emocionalnu reakciju. Ako nakon svađe nastavimo da razmišljamo „Kako je mogao to da mi kaže?“ ili „Šta ću mu sledeći put reći?“, telo može ponovo da uđe u stanje uzbuđenja. Zato je važno razlikovati početnu fiziološku reakciju od misli kojima je kasnije održavamo.
Jedno pitanje može da promeni pogled na problem
Sličnu ideju iz drugog ugla zastupa i Mo Gavdat, bivši rukovodilac u Google X-u i autor knjige „Solve for Happy“. NJegov pristup zasniva se na ideji da patnja često nastaje iz razlike između onoga što se dogodilo i onoga što smo očekivali da će se dogoditi.
Kada se emocija malo smiri, možemo da se zapitamo: „Šta sam očekivala da će se dogoditi i da li je to očekivanje bilo realno?“ To može pomoći da situaciju sagledamo mirnije.
Kako da iskoristite pravilo već danas?
Sledeći put kada vas neko iznervira, nemojte odmah odgovarati. Dajte sebi 90 sekundi i obratite pažnju na telo. Ne pokušavajte da ugasite emociju, ali nemojte je ni dodatno hraniti mislima. Sačekajte da prvi talas prođe, a zatim odlučite šta zaista želite da kažete ili uradite. Ponekad je upravo tih minut i po dovoljan da ne dozvolimo trenutnoj emociji da donese odluku umesto nas.
Napomena: Pravilo od 90 sekundi je popularan okvir za razumevanje emocionalnih reakcija koji se vezuje za rad Džil Bolte Tejlor. Ne treba ga shvatiti kao precizno medicinsko pravilo prema kojem se svaka emocija završava tačno nakon 90 sekundi.
(Sensa)
BONUS VIDEO
