Obično govorimo o vežbanju u smislu jačih mišića, boljeg zdravlja srca, više energije... Ali kretanje nije zdrava navika koju samo vaše telo ceni, jer i mozak ima koristi od redovnog vežbanja.
Kada prestanete da vežbate ili veći deo dana provodite sedeći, negativan uticaj na vaš um može se relativno brzo pokazati.
Šta se dešava sa našim mozgom kada se nedovoljno krećemo?
Procenjuje se da više od polovine odraslih osoba provodi više od 9,5 sati dnevno u sedećem položaju, a ta navika nimalo ne pogoduje mozgu, prenosi Real Simple.
- Kada osoba provodi veliki deo vremena dok je budna sedeći ili izležavajući se, u mozgu može doći do smanjenja protoka krvi, koji je ključan za dopremanje kiseonika i neophodnih hranljivih materija vitalnih za optimalno funkcionisanje mozga - kaže dr Maniša Parulekar, kodirektorka Centra za gubitak pamćenja i zdravlje mozga pri Univerzitetskom medicinskom centru Hakensak.
- To zauzvrat može dovesti do smanjenja proizvodnje važnih moždanih hemikalija koje regulišu raspoloženje, kao što su serotonin i dopamin.
Neposredne posledice dana provedenog u sedenju ili ležanju obično su suptilne i češće se odražavaju na to kako se osećate nego na merljive promene u mozgu.
- Iako dan proveden u opuštanju, bez ikakve ili sa minimalnom fizičkom aktivnošću, može delovati prijatno, pa čak i neophodno, on ne pruža nalet dopamina i endorfina koji dobijamo tokom fizičke aktivnosti - kaže dr Parulekar i dodaje:
- Ponekad taj jedan opuštajući dan deluje okrepljujuće, ali u mnogim slučajevima čini da se ljudi osećaju tromo i bez energije.
Nakon samo jednog dana izležavanja, možete primetiti da ste tromiji, manje motivisani ili razdražljiviji. Takođe možete iskusiti „moždanu maglu”, zbog koje je teško fokusirati se na radne zadatke. Ovi efekti su obično privremeni i često nestaju čim ponovo postanete aktivni.
Dugoročni uticaj
Kada sedenje postane uobičajena navika, mozak može početi da oseća posledice na veoma ozbiljne načine, uključujući i one koji se tiču pamćenja.
- Upravo ovde naučni dokazi postaju mnogo ubedljiviji. Fizička neaktivnost povezana je sa povećanim rizikom od kognitivnog opadanja i demencije, a mnogi od mehanizama koji objašnjavaju tu vezu su metaboličke i inflamatorne prirode.
Jedna od oblasti istraživanja koja zanima dr Perlmutera jeste način na koji kretanje može uticati na mikrogliju – imune ćelije koje su stalno prisutne u mozgu.
- Mikroglija predstavlja odbrambeni sistem mozga; ove ćelije neprestano nadziru svoje okruženje i reaguju na pretnje. NJihovo ponašanje je usko povezano sa njihovim metaboličkim stanjem, odnosno sa funkcijom njihovih mitohondrija. Zdravije metaboličko okruženje pomaže ovim ćelijama da na pravilan način obavljaju svoju zaštitnu ulogu, dok hronična metabolička disfunkcija doprinosi stanju pojačane upale.
Upalni procesi koje ona pokreće, igraju ključnu ulogu kod Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i kod drugih neurodegenerativnih oboljenja. Redovno kretanje može doprineti održavanju metaboličkog okruženja koje omogućava ovim imunim ćelijama da efikasno obavljaju svoju funkciju tokom više decenija, piše Real Simple.
BONUS VIDEO
