Najnovije dansko istraživanje sprovođeno tokom pet godina donelo je iznenađujuće odgovore na pitanje da li je bolje kada imamo višak ili kada imamo manjak kilograma.
Najnovija danska studija donosi iznenađujuće zaključke: preterana mršavost može biti smrtonosnija od blage pretilosti ili prekomerne težine. Istraživači su pritom istakli i fenomen koji se često opisuje kao "debeo, ali u formi".
Naučnici su pratili 85.761 osobu kroz pet godina, a u tom periodu je preminulo 8% učesnika (7.555 ljudi). Među njima je bilo 81,4% žena, a prosečna dob na početku istraživanja bila je 66,4 godine. Rezultati su pokazali da osobe s prekomernom težinom (BMI 25–30) ili blagom pretilošću (BMI 30–35) nisu imale veću stopu smrtnosti u odnosu na one s "idealnim" BMI-om od 22,5–25.
S druge strane, osobe u kategoriji pothranjenosti (BMI ispod 18,5) imale su 2,7 puta veći rizik od smrti. Čak i oni na donjoj granici zdravog raspona (BMI 18,5–20,0) imali su dvostruko veću verovatnoću da će umreti, dok su osobe s BMI-om 20–22,5 imale 27% veći rizik. Umereno povišen BMI nije bio toliko opasan – tek je kod pretilosti drugog stepena (BMI 35–40) zabeležen 23% povećan rizik od smrtnosti.
Autorka istraživanja, dr Sigrid Bjerge Gribsholt iz Univerzitetske bolnice Aarhus, upozorila je da na rezultate može uticati i obrnuta uzročnost – odnosno činjenica da mnogi ljudi izgube kilograme zbog bolesti, a ne obrnuto.
Ipak, naglašava da nalazi jasno pokazuju kako preniska težina nosi ozbiljne rizike za dugovečnost.
- Bolest, a ne sama niska težina, često povećava rizik od smrti, što može stvoriti utisak da je viši BMI zaštitni faktor. Ali u skladu s ranijim istraživanjima, vidimo da pothranjenost ostaje ozbiljan rizični faktor - objašnjava dr Gribsholt.
Ova studija nadovezuje se na nedavna otkrića da i vitke osobe mogu da budu u riziku od srčanih bolesti zbog visceralne masnoće – one koja se nakuplja duboko u telu, oko jetre, želuca i creva. Za razliku od "vidljive" masnoće ispod kože, ova opasna masnoća nije lako uočljiva, ali značajno povećava rizik od ubrzanog starenja srca i krvnih žila.
Naučnici su otkrili da oblik tela takođe igra važnu ulogu. Muškarci s masnoćom u području stomaka ("oblik jabuke") imaju brže starenje srca, dok žene s masnoćom raspoređenom oko kukova i butina ("oblik kruške") imaju zdravije i mlađe srce.
Dakle, ni preterana mršavost ni teška pretilost nisu dobar put prema dugovečnosti. Iako blaga pretilost ne mora da znači kraći život, ključ zdravlja ipak ostaje u balansu, pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i redovnim lekarskim pregledima.
(Večernji.hr)
