Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država analizirali su podatke skoro pola miliona učesnika iz UK Biobanka i utvrdili da je otprilike sedam sati sna povezano sa manjim znakovima biološkog starenja.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature, pokazalo je da osobe koje spavaju kraće od šest sati ili duže od osam sati po noći češće imaju znakove ubrzanog biološkog starenja. Najpovoljnijim se pokazao raspon od 6,4 do 7,8 sati sna, dok su istraživači kao idealnu meru izdvojili približno sedam sati.
Biološko starenje, za razliku od hronološkog, odnosi se na postepeni pad fizioloških funkcija organizma, uključujući slabiju sposobnost obnavljanja ćelija i veći rizik od bolesti i smrti. Naučnici sa Columbia University Irving Medical Centera koristili su veštačku inteligenciju i takozvane "satove starenja" kako bi procenili stanje 17 organskih sistema na osnovu medicinskih snimaka, proteina i molekula iz krvi.
Vodeći autor, Džunhao Ven, rekao je da rezultati ne znače da trajanje sna samo po sebi direktno uzrokuje brže ili sporije starenje organa.
"To ne znači da samo trajanje sna uzrokuje da organi stare brže ili sporije, ali sugeriše da i nedovoljno i prekomerno spavanje mogu biti pokazatelji lošijeg opšteg zdravlja celog organizma", naveo je Ven.
Kratko spavanje bilo je povezano sa depresivnim epizodama, anksioznim poremećajima, gojaznošću, dijabetesom tipa 2, hipertenzijom, ishemijskom bolešću srca i srčanim aritmijama. I kratko i dugo spavanje povezani su sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću, astmom, kao i sa problemima sa varenjem, poput gastritisa i gastroezofagealne refluksne bolesti.
Ven je poručio da ovakav obrazac pokazuje koliko je san duboko povezan sa celom fiziologijom organizma. Zdravstveni stručnjaci zato preporučuju redovan raspored spavanja, što manje vremena provoditi pred ekranima pre odlaska na spavanje i izbegavati konzumiranje kofeina u kasnijim satima.
(Klix)
