Vijetnam, mala zemlja na jugoistoku Azijskog kontinenta poslužila je brojnim vojnim planerima i praktikantima kao odličan poligon za isprobavanje, od vojne doktrine, do taktike i naoružanja
U Vijetnamu i Kambodži (ova potonja u sklopu "crnih" operacija), po prvi put su svi vidovi američkih snaga počeli sa masovnijom upotrebom prigušenog naoružanja u borbenim uslovima. Na početku to su uglavnom bili primerci korišćeni u Drugom svetskom ratu, prvenstveno od strane OSS.
Budući da je većina visokopozicioniranih vojnih rukovodilaca i političara prigušivač na oružju smatrala priborom atentatora i plaćenih ubica, a ne viteških vojnika, logično je da su ti krugovi osećali priličnu odbojnost prema ovim napravama. Ali upravo vojnici na terenu su jako dobro osećali da im je ovakvo oružje nasušna potreba u specifičnom ratnom okršaju u kojem su se našli.
Pročitajte još: Razotkrivena enigma: Iako nalik Bereti 92, pod imenom M9_22LR krije se naprava za vežbanje na strelištu
Nevidljiv i nečujan ratnik
Odavno su prošla vremena mundira drečavih boja, uglancanih mesinganih dugmadi i oblaka dima nastalih upotrebom crnog baruta. Ukoliko je hteo da preživi, vojnik na novom bojištu morao je da bude nevidljiv i nečujan, koliko god je to moguće. U prilog ovome govori i podatak da čuvene maskirne "tiger strips" (tigrove pruge) uniforme kod Amerikanaca nikada nisu bile usvojene u zvaničnu upotrebu, već da su ih vojnici sami naručivali kod lokalnih krojača.
Za one koji su gazili po džungli, to je često bilo pitanje života i smrti. Upravo zbog negativnog stava onih koji donose odluke o prigušivačima, novoformirana jedinica, poznata po skraćenici SEAL, bila je prinuđena da biranim rečima iskaže svoju potrebu za novim prigušenim pištoljem. "Da se Vlasi ne dosete", posebno je potencirana upotreba novog oružja kao sredstva za tihu eliminaciju stražarskih pasa. Na njihovu sreću, zahtev je prošao i novo oružje je uskoro među korisnicima dobilo nadimak "hush puppy". Sam termin mogao bi da se prevede kao "kuco, mirna" ili "tiho, kuco".
Osnovu za novi sistem pružio je Smith & Weson Model 39. Da podsetimo, u pitanju je pištolj DA/SA okidanja, sa čeličnim ramom i jednorednim okvirom kapaciteta osam metaka. Sam pištolj je dizajnerski bio spoj Colta 1911A1 i Walthera P-38. Verovatno je ljudima iz Mornarice pažnju na ovaj pištolj skrenulo njegovo uvođenje u upotrebu od strane državne policije Ilinoja kao standarndog policijskog oružja.
Izmene u konstrukciji
U svom izvornom obliku, Model 39 nije zadovoljavao u potpunosti, pa su urađene određene konstrukcijske izmene. Na prvom mestu treba istaći novu cev dužine pet inča (127 mm) umesto stare od četiri inča (101 mm). Na ustima cevi urađen je odgovarajući navoj radi montaže prigušivača. Druga izmena je na navlaci i odnosi se na sada značajno izdignute nišane, tako da prilikom gađanja prigušivač ne ometa normalno nišanjenje.
Treća izmena je odrađena na navlaci i specifična je samo za pojedine prigušene pištolje. U pitanju je kočnica navlake koja se nalazila sa obe strane. Ova kočnica praktično poluautomatski pištolj pretvara u oružje koje je potrebno repetirati po ispaljenju svakog metka. U tzv. taktičkim krugovima svojevremeno se vodila žučna polemika da li je ovo rešenje korisno ili ne. NJeni zagovornici tvrde da se na taj način eliminiše mehnička buka poluautomatskog pištolja.
Repetirajući pištolji su tiši
Što je prigušivač efikasniji, to je i mehanička buka sve primetnija. Osim toga, repetirajući pištolji eliminišu pucanj koji se javlja na otvoru za izbacivanje čahura. Ova pojava može pojedine izuzetno efikasne konstrukcije prigušivača da učini praktično neupotrebljivim za pojedine tipove oružja, pa ih onda u šali često nazivaju "pojačivačima pucnja". Osim toga, kroz ovaj otvor izleću i barutni gasovi i čestice koji imaju tendenciju da završe u strelčevim očima i licu.
Neobičan nadimak konstruisanog oružja je i te kako odgovarao njegovoj nameni
Četvrta izvedena modifikacija se odnosi na rukohvat, odnosno, pištolj je dobio jednostavan demontažni kundak. NJegovom upotrebom pištolj je mogao da se upotrebiti na nešto većim daljinama i sa znatno većom sigurnošću u dobro plasiranje prvog hica.
Mornarica zadovoljna novim oružjem
Slučajno ili ne, "Smith & Wesson" je novi pištolj nazvao Model 59 i ponudio ga civilnom tržištu. Model 59 je praktično postao rodonačelnik svih njihovih velikokalibarskih pištolja klasične konstrukcije. Mornarica je novi pištolj usvojila pod službenom oznakom Mark 22, Mod. 0 Pistol, a prigušivač je označen kao Mark 3, Mod. 0 Sajlenser.
Pročitajte još: Šta donosi četvrta generacija SRS repetirki?
Što se upotrebnih kvaliteta prigušenog pištolja tiče, njegovi krajnji korisnici su bili prilično zadovoljni. Oružje je bilo razumno precizno i najvažnije, vrlo tiho. Neprigušen pištolj je pravio buku od približno 160 dB.
U poluautomatskom režimu, sa postavljenim prigušivačem buka je iznosila oko 133 dB, a sa aktiviranom kočnicom navlake oko 129 dB. Prevedeno na svakodnevni jezik, meta uglavnom ne bi ni čula ispaljen hitac.
