Roditeljstvo je prepuno izazova. Dovoljan je jedan običan trenutak da se mališan rasplače ili dobije napad besa, a roditelji se često zapitaju: "Šta sam pogrešio?"
Iako većina mama i tata želi samo najbolje za svoje dete, neke rečenice koje svakodnevno izgovaramo mogu, bez loše namere, da izazovu dodatni stres kod mališana. Upravo na to upozorava stručnjakinja za razvoj dece Ejmi Baklend.
Mnoge od ovih rečenica i sami smo slušali dok smo odrastali, pa nije neobično što ih nesvesno prenosimo na svoju decu.
Zašto ove rečenice mogu da budu loše
Kako objašnjava Ejmi, malo dete je snažno emocionalno povezano sa roditeljima.
- Vaše dete vas voli više od bilo koga na svetu i prirodno je usmereno da bude snažno vezano za vas. Kada se ponaša neprimereno, njegov nervni sistem je već pod stresom - kaže ona.
U takvim trenucima, rečenice koje dete posramljuju, kažnjavaju ili napadaju njegovu ličnost mogu da učine da se oseća odbačeno i manje povezano sa roditeljem.
To dovodi do pojačanog lučenja hormona stresa, kortizola, zbog čega dete može da reaguje burnije ili da se potpuno povuče. Stručnjaci ovakvo stanje opisuju kao reakciju "bori se, beži ili se ukoči".
10 rečenica koje je bolje izbegavati
Prema rečima Ejmi Baklend, ovo su izrazi koje roditelji često koriste, a koji mogu dodatno da uznemire dete:
- "Da se nisi usudio/la!"
- "Šta si to uradio/la?"
- "Zašto si to uradio?"
- "Šta nije u redu s tobom?"
- "Odmah idi u svoju sobu."
- "Voleo/la bih da si više kao tvoj brat ili sestra."
- "Ako to ponovo uradiš, bićeš kažnjen."
- "Ti si nevaljao."
- "Odlazi."
- "Sve je tvoja krivica."
Šta reći umesto toga
Cilj nije da dete izbegne posledice svog ponašanja, već da se najpre umiri kako bi moglo da razume šta se dogodilo i nauči kako sledeći put da reaguje.
Ejmi savetuje da umesto optuživanja roditelji pokušaju sa rečenicama koje detetu pružaju osećaj sigurnosti:
- "Tu sam, dušo. Bezbedan/na si."
- "Tu sam ako želiš zagrljaj."
- "Rešićemo ovo zajedno."
- "Vidim da ti je sada teško. Pomoći ću ti."
- "Hajde da zajedno pronađemo rešenje. Šta ti je potrebno?"
- "Ja sam na tvojoj strani i mnogo te volim."
- "Hajde da razgovaramo lepim rečima."
- "Važno je da svi budemo bezbedni. Pomoći ću ti."
Naravno, nijedan roditelj nije savršen i svi ponekad izgovorimo nešto u afektu. Međutim, način na koji razgovaramo sa detetom može značajno da utiče na to kako će ono naučiti da prepoznaje i reguliše svoje emocije. Zato stručnjaci savetuju da, kada god je moguće, biramo reči koje smiruju, umesto onih koje izazivaju strah ili stid.
(Yumama)
BONUS VIDEO
