Povrće je ključno za uravnoteženu i zdravu ishranu, nudi široku lepezu hranljivih materija, vitamina, minerala i dijetalnih vlakana koja doprinose opštem blagostanju.
Ove namirnice prepune nutrijenata poznate su po tome što pomažu jačanje imuniteta, varenje, kao i „proizvodnju“ energije. Međutim, kada je reč o tome kako povrće utiče na metabolizam, nisu sve vrste ove namirnice „dobre“… Neke mogu da ga uspore i stvore probleme sa viškom kilograma.
Indijski doktor Barat Džindal, stručnjak za ishranu, otkrio je da jedno, naizgled zdravo povrće, može da uspori metabolizam, ali i doda „salce“ na struku. Po njegovim rečima, krompir je namirnica koju treba oprezno i vrlo ograničeno konzumirati.
Zašto krompir?
Krompir, osnovna namirnica u mnogim kulturama i definitivno jedna od najomiljenijih u Srbiji, bogat je ugljenim hidratima zbog čega je njegov uticaj na kontrolu težine i rad metabolizma i te kako značajan. Sadrži složene ugljene hidrate koji izazivaju nagli skok šećera u krvi, potencijalno dovodeći do povećanog lučenja insulina. Visoki nivoi insulina utiču na skladištenje viška energije kao masti, a preterana konzumacija hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata (kao što je krompir) potencijalno dovodi do povećanja telesne težine.
„Krompir, kada se prerađuje u čips ili pomfrit, podleže obradi na visokoj temperaturi. Ovo formira akrilamid, jedinjenje povezano sa metaboličkim poremećajem i skladištenjem masti. Zapravo, brzo varenje skroba u ovim oblicima može da dovede do skokova šećera u krvi, doprinoseći da se masti, odnosno salo nagomilavaju u predelu struka“, kaže Džindal.
Važno je napomenuti da glikemijski indeks (GI) krompira može da varira u zavisnosti od načina pripreme i vrste. Kuvani ili pečeni krompir sa ljuskom ima niži GI u poređenju sa prerađenim oblicima, poput pomfrita ili čipsa.
Iako povrće predstavlja ključni deo zdrave ishrane, nema svaka vrsta isti efekat na naše telo. Nutricionisti upozoravaju da krompir, posebno u ako govorimo o čipsu ili pomfritu, može da dovede do naglih skokova nivoa šećera u krvi, što dovodi do povećanog oslobađanja insulina i potencijalnog nagomilavanja masti.
(Krstarica)
