Da li će kafa izazvati nagli skok krvnog pritiska ne zavisi od njene jačine, već od učestalosti konzumiranja, pri čemu povremeno ispijanje kafe nosi veći rizik od svakodnevnog.
Promene u ishrani i načinu života spadaju u najefikasnije metode za regulaciju i snižavanje krvnog pritiska. Ipak, kada su u pitanju određene namirnice i napici poput kafe, često je teško proceniti da li u njima može nesmetano da se uživa ili ih treba u potpunosti izbegavati kako bi se smanjio rizik od hipertenzije (visokog krvnog pritiska).
Zbog toga kardiolozi i dijetetičari nude detaljne odgovore na pitanje da li kafa podiže krvni pritisak, a konačni zaključak pokazuje da je ova veza znatno kompleksnija nego što se na prvi pogled čini.
Da li unos kafe povećava krvni pritisak
Kod osoba koje već imaju hipertenziju ili teže prirodnom snižavanju vrednosti, postoji mogućnost da kafa izazove skok pritiska, navodi dr Čeng-Han Čen, specijalista interne medicine i interventne kardiologije u Kaliforniji. Međutim, ovaj efekat neće biti isti kod svakoga.
Glavni razlog za potencijalni skok pritiska nakon konzumacije ovog napitka leži u kofeinu.
- Kofein blokira adenozin, molekul koji pomaže krvnim sudovima da se opuste. Ovo može da izazove privremeni porast krvnog pritiska, posebno kod onih koji ne piju redovno kafu - objašnjava dr Ragavendra Baliga, kardiolog i profesor na Medicinskom centru Veksner Državnog univerziteta Ohaja.
Skok pritiska nije zagarantovan nakon svake šoljice
Kafa deluje kao poznati stimulans, pa može privremeno da ubrza rad srca zajedno sa krvnim pritiskom, dodaje dr Čen. On istovremeno napominje da u medicini i dalje nije u potpunosti razjašnjeno zašto tačno kofein izaziva ove nagle skokove pritiska.
- Ipak, nema garancije da će kofein u kafi kod svakog podići pritisak. Svako drugačije reaguje na kofein - ističe za "Prevention" Džesika Kording, dijetetičarka iz NJujorka.
Dr Čen se nadovezuje tvrdnjom da tehnički slični skokovi pritiska mogu da se uoče i nakon konzumacije čaja, čokolade ili bilo kog drugog proizvoda koji sadrži kofein.
Šta kažu naučne studije
Naučna istraživanja nude različite uvide u ovaj fenomen. Jedna meta-analiza objavljena 2021. godine u časopisu "Journal of Functional Foods" otkrila je primetno povećanje krvnog pritiska kod odraslih koji su konzumirali kofein. Pritom je značajniji skok zabeležen kod ljudi koji su kofein unosili kraće od nedelju dana, u poređenju sa onima koji su ga konzumirali duže od sedam dana.
Druga studija, objavljena 2022. godine u časopisu Američkog udruženja za srce "AHA Journals", otkrila je da su učesnici sa veoma visokim krvnim pritiskom koji su pili dve ili više šoljica kafe sa kofeinom dnevno imali gotovo dvostruko veći rizik od fatalnog ishoda usled srčanog udara, moždanog udara ili drugih kardiovaskularnih bolesti. Međutim, taj povećani rizik nije se odnosio na ljude sa nižim početnim nivoima krvnog pritiska koji su pili istu količinu kafe.
Ključni faktori koji određuju uticaj kafe na pritisak
Prema rečima lekara, postoji niz različitih elemenata koji određuju intenzitet uticaja kafe na krvni pritisak:
- Genetika: Varijante gena CYP1A2 ključno utiču na brzinu kojom organizam razgrađuje kofein, navodi dr Baliga.
- Godine starosti: Kofein ima znatno veći uticaj na mlađe ljude, izazivajući izraženije promene pritiska nego kod starijih osoba.
- Pol: Muškarci u proseku brže metabolišu kofein u odnosu na žene.
- Pušenje: Nikotin iz klasičnih i elektronskih cigareta ubrzava metabolizam i istovremeno pojačava uticaj kofeina na krvni pritisak.
- Vrsta i jačina kafe: Količina kofeina značajno varira u zavisnosti od vrste zrna i načina pripreme napitka, ističe dr Čen.
- Učestalost konzumacije: Tolerancija na kofein obično se razvija nakon otprilike dve nedelje redovne upotrebe, pa dr Čen napominje da nakon tog perioda kofein ima znatno manji uticaj na pritisak.
Da li ljudi koji imaju hipertenziju smeju da piju kafu
Osobama koje već imaju dijagnostikovanu hipertenziju dr Čen ne preporučuje povećanje unosa kofeina.
- Ako se kafa ne pije redovno, treba imati na umu da svaki put kada se unese kafa ili bilo šta što sadrži kofein, to može dovesti do naglog porasta krvnog pritiska. Ali ako se kafa pije prilično redovno, to je verovatno manji problem - objašnjava dr Čen.
Dr Baliga savetuje pažljivo praćenje sopstvenog organizma i individualnih reakcija nakon ispijanja napitka. Ukoliko se uoče bilo kakve smetnje ili lošiji osećaj, unos treba smanjiti. Uopšteno govoreći, dr Baliga preporučuje da se dnevni unos kofeina drži ispod 400 do 450 miligrama, što je ekvivalent za oko tri do četiri šolje kuvane kafe.
- Ovo je obično bezbedno za većinu odraslih, ali osobama sa hipertenzijom ili osetljivošću na kofein može biti potrebno manje - dodaje dr Baliga.
(Blic)
BONUS VIDEO
