Novo istraživanje ukazuje na to da intenzitet vežbanja može biti važniji od njegovog trajanja.
Šta ima veći efekat na telo: duže vežbanje umerenim intenzitetom ili kratki naleti energičnog vežbanja?
Nova studija nudi uvid, otkrivajući da je jači intenzitet imao mnogo veći neposredni uticaj na molekule nego 90 minuta umerenog vežbanja, piše Health.
Stručnjaci kažu da nalazi, nedavno objavljeni u časopisu Cell Reports Medicine, pomažu u objašnjenju kako telo reaguje na različite intenzitete vežbanja. Ali potrebna su dodatna istraživanja kako bi se znalo da li se molekularni efekti primećeni nakon sprinta zapravo prevode u bolje zdravstvene koristi, rekao je glavni autor Pol Koen, viši lekar na Univerzitetu Rokfeler.
Kako jači intenzitet utiče na krv?
Za potrebe svog eksperimenta, Koen i njegove kolege podelili su 19 muškaraca u dve grupe i zadali im različite vežbe na sobnom biciklu. Prva grupa je izvodila sprint-intervalne vežbe koje su se sastojale od šest tridesetosekundnih deonica vožnje visokog intenziteta, uz pauze za oporavak od četiri minuta između svake serije. Druga grupa je vozila bicikl neprekidno 90 minuta, umerenim tempom. Istraživači su uzimali uzorke krvi od učesnika pre i posle vežbanja.
Tim je uočio jasnu razliku: kod grupe koja je praktikovala sprint došlo je do značajnijih promena u nivou proteina i drugih molekula u krvi nakon vežbanja u odnosu na one koji su vozili bicikl duže vreme. Sprint je takođe izazvao trenutni porast nivoa proteina uključenih u procese remodeliranja i razvoja krvnih sudova, dok je nakon duže vožnje umerenog intenziteta bilo potrebno nekoliko sati da se određeni proteini pojave u krvotoku.
Asad R. Sidiki, docent kliničke rehabilitacione medicine na Medicinskom koledžu „Veil Kornel”, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, izjavio je da rezultati „jasno pokazuju da telo različito reaguje na kratke, intenzivne nalete vežbanja maksimalnim naporom u odnosu na dugotrajnije i kontinuirano vežbanje manjeg intenziteta”. Taj nalaz je logičan, dodao je Sidiki, s obzirom na to da te dve vrste vežbanja postavljaju veoma različite zahteve pred organizam. Ipak, studija je imala određena važna ograničenja. Bila je malog obima i nedostajala joj je raznolikost, budući da su svi učesnici bili mlađi muškarci dobrog metaboličkog zdravlja. To znači da se dobijeni rezultati možda ne mogu primeniti na širu populaciju.
Uprkos određenim ograničenjima, studija nameće očigledno pitanje: da li se veće molekularne promene zaista pretvaraju u veće zdravstvene koristi? Studija ukazuje na to da je upravo tako. Kako bi stekli uvid u dugoročne zdravstvene efekte različitih vrsta vežbanja, istraživači su analizirali podatke više od 53.000 ljudi. Utvrdili su da su mnogi proteini čiji se nivo menja nakon sprinta povezani sa manjim rizikom od hroničnih oboljenja, poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Ipak, to je nemoguće sa sigurnošću tvrditi, dodao je on, jer studija nije bila osmišljena tako da utvrdi koja je vrsta vežbanja bolja za zdravlje.
Dakle, šta bi trebalo da radite?
Sam po sebi, ovi nalazi nisu razlog da se fokusirate isključivo na sprint, kažu stručnjaci. U stvarnosti, razlika između kratkih vežbi visokog intenziteta i sporijih vežbi niskog do umerenog intenziteta „verovatno je zanemarljiva”, rekao je Sadiki.
- Najvažnije je da se prvo fokusirate na osnove i uspostavite početni nivo kretanja i fizičke spremnosti.
Za to je Sadiki preporučio kombinaciju treninga snage (sa opterećenjem), aerobnog kardio-treninga i vežbi za poboljšanje ravnoteže, prenosi Health.
BONUS VIDEO
