Dok tanak struk i ravan stomak mnogima predstavljaju ideal, sve više žena primećuje da uporan višak u predelu stomaka koji ne reaguje ni na dijetu ni na vežbanje. U mnogim slučajevima, uzrok leži dublje – u hormonskom disbalansu. U nastavku istražujemo šta je zapravo hormonski stomak, da li se i kako možemo rešiti viška sa predela stomaka i kako da sprečimo da se taj višak ponovo nagomila.
Šta je zapravo hormonski stomak i šta sve utiče na njega?
Hormonski stomak ne mora da znači višak kilograma, već nagomilavanje masnih naslaga u predelu abdomena, koje je često uzrokovano poremećajem hormona poput kortizola, insulina i prolaktina. Iako mala količina masti u ovom predelu može biti normalna (posebno kod žena), hronični stres, loš san, nepravilna ishrana i sedentarni način života mogu dovesti do ozbiljnijeg poremećaja ravnoteže u telu.
Kortizol i stres
Kortizol, poznat kao hormon stresa, podstiče skladištenje masti u predelu stomaka. Hronično povišen kortizol, uzrokovan stalnim stresom, manjkom sna i konzumiranjem velike količine kofeina, remeti rad nadbubrežnih žlezda i blokira proces sagorevanja masti.
Insulinska rezistencija
Prekomerno unošenje šećera i brze hrane, kao i manjak fizičke aktivnosti, mogu dovesti do insulinske rezistencije. To stanje otežava razgradnju masti i doprinosi formiranju takozvanog insulinskog stomaka.
Prolaktin
Povišen nivo prolaktina može usporiti metabolizam i izazvati taloženje masti, naročito na stomaku, leđima i grudima. Smanjenjem telesne težine, često dolazi i do normalizacije ovog hormona.
Može li se hormonski stomak smanjiti?
Prvi i najvažniji korak svakako je laboratorijska analiza hormona, uključujući i proveru hormona štitne žlezde, insulina, kortizola i vitamina D. Nakon toga, znaćete šta vam je sve u disbalansu. Uz to, stručnjaci savetuju još neke promene:
Regulisanu ishranu – bez industrijski prerađenih namirnica, sa fokusom na prirodne izvore proteina, zdravih masti i sporih ugljenih hidrata.
Stabilnu rutinu spavanja – odlazak na spavanje do 23h i buđenje između 6 i 7h.
Fizičku aktivnost – dnevne šetnje od 4.000 do 5.000 koraka mogu napraviti razliku.
Smanjenje stresa – uz pomoć adaptogena poput ašvagande, kordicepsa i Rhodiola rosea.
Ne zaboravite – zdravlje dolazi iznutra. Umesto da se fokusirate samo na izgled, pružite svom telu podršku kroz balansiranu svakodnevicu, i rezultati neće izostati.
(Lepota & Zdravlje)
