Магнезијум је минерал јако значајан нашем организму. Налази се у највећој концентрацији у костима, мишићима, али и осталим меким ткивима.
У данашње време све се више потенцира његово уношење у што већој мери. Откуд толика потреба за магнезијумом?
Значај магнезијума
Пре свега, магнезијум је јако важан за синтезу, односно стварање наше ДНК. Такође, омогућава размену различитих материја преко ћелијске мембране, па чува интегритет ћелија. Мањак магнезијума (али и вишак) највише одразити на стање мозга, срца и осталих мишића.
Када магнезијум може бити у мањку?
Магнезијум спада у есенцијалне минерале. То значи да га морамо уносити путем хране или воде, да бисмо га имали довољно. Код недовољног уноса, настаје мањак магнезијума. Али се магнезијум у неким стањима може више губити. Па је и то разлог за његов недостатак.
На пример, код превеликих физичких напора, троше се све резерве, па и капацитети магнезијума који се ангажује око транспорта калијума и калцијума. У стању стреса, магнезијум може омогућити брже опуштање.
Прочитајте још: Смирује ЖЕЛУДАЦ, обнавља СЛУЗОКОЖУ : Припремите семе ЛАНА на овај начин и прочистите организам (РЕЦЕПТ)
Неке болести се такође одликују чешћим мањком магнезијума. Међу њима су алкохолизам, Кронова болест, интолеранција на глутен (целијакија), шећерна болест, итд. У овим случајевима недостатак настаје како због смањеног преузимања у цревима, тако и због повећаног излучивања.
Последице недостатка магнезијума
- Будући да је магнезијум важан састојак костију и у њима га има највише, његов недостатак може водити остеопорози.
- Такође, функција нервног ткива се нарушава, па чешће настаје мигрена.
- Истраживања су показала и већи ризик за развој шећерне болести код хроничног недостатка магнезијума.
- Истраживања су показала и да недостатак цинка и магнезијума доводи до повећане потребе за слаткишима и тзв. „зависности од слаткиша“.
Позитивни ефекти уноса магнезијума
Треба имати у виду да, као и када је у питању мањак, вишак магнезијума може бити штетан. И у том случају, не би требало експериментисати са конзумацијом препарата са магнезијумом. Али онда када организам има повећане потребе, у физичком или умном напору или код постојања поменутих болести и стања која то захтевају, треба уносити магнезијум.
- Пре свега, свима је познат његов утицај на умор и замор, магнезијум их умањује и повећава енергију.
- Доприноси балансу електролита, па тиме обнавља функцију мишића и нерава.
- Омогућава бољу психичку функцију.
- Метаболизам је потпомогнут.
- Олакшано је очување здравља зуба и деоба ћелија.
- Такође, неке студије су доказале и повољна дејства код поремећаја варења различите врсте и помаже код грчева мишића.
- Умањује менструалне тегобе (смањујући грчеве материце, која је највећим делом грађена од мишићног ткива).
- Кости су јаче и издржљивије јер се минерали адекватно депонују или избацују, зависно од потреба.
- Нека истраживања су показала благотворност магнезијума у стањима попут депресије. А такође утиче на регулацију крвног притиска, поготово код особа које болују од хипертензије.
Магнезијум у храни
Магнезијум се у највећој мери налази у семенкама, зрнима житарица, кафи, зачинима, зеленом поврћу, печуркама и риби. Бадем, бундева и лан су такође добри извори магнезијума. А садрже га и махунарке, мак, какао и кикирики путер.
Дневна доза магнезијума
Препоручен дневни унос магнезијума је 375 мг за одрасле особе. Ова доза се препоручује и превентивно, код особа које болују од мигрене. У зависности од присуства неких болести или стања или тренутне терапије појединим лековима, треба применити другачије дозирање. Па тако, особе које су на терапији антибиотицима, могу смањити дејство антибиотика ако истовремено узимају препарате магнезијума. Те га тада треба избегавати. Исто тако, особе са слабошћу срца које пију дигоксин и диуретике, такође могу смањити дејство своје редовне терапије магнезијумом. Тада је потребан додатни опрез и консултација са лекаром.
БОНУС ВИДЕО:
